Najveći evropski poslovni sajam ribolovnog pribora i opreme, EFTTEX, održan je pre desetak dana po 36 put, a po drugi put u Budimpešti (prethodno je u tom gradu organizovan 2009). Budući da sam na ovoj manifestaciji do sada bio osam puta za poslednje 22 godine i da sam svedočio njenom usponu, moram da sa izvesnom dozom žaljenja konstatujem da je ovo što smo ove godine mogli da vidimo u mađarskoj prestonici bila prilično deprimirajuća slika sajamske smotre koja iz izdanja u izdanje gubi i neke dugogodišnje izlagače i posetioce, a to ne uspeva da nadoknadi ni kvantitativno, ni kvalitativno.
OVE GODINE BILA SU prisutna 223 izlagača, a pre osam godina na istom mestu bilo ih je 239. Najviše kompanija ovog puta došlo je iz Kine, čak 26, dok ih je 2009. iz te države bilo 21. Kineskih predstavnika bilo je znatno više nego izlagača iz sledeće najzastupljenije zemlje – SAD (odakle je došlo 17 firmi, tj. šest manje nego 2009). Međutim, većina tih izlagača iz Kine su male firme sa skromnom ponudom, uglavnom robe niže i srednje klase, dok najvećim kineskim proizvođačima EFTTEX nije zanimljiv. Iz Azije su na sajam Evropskog udruženja trgovaca ribolovnim priborom (European Fishing Tackle Trade Association), inače, došle ukupno 63 firme, od čega 11 sa Tajvana, 14 iz Japana i 12 iz drugih država tog kontinenta. Najdrastičniji pad broja izlagača u odnosu na prošli budimpeštanski EFTTEX zabeležila je Italija – sa čak 37 firmi na samo 16, koliko su ove godine imali i Englezi. Iz Ukrajine je nastupilo sedam kompanija, iz Mađarske 12, iz Poljske 14 i još 25 iz ostalih zemalja istočne Evrope, uključujući i Srbiju, iz koje su došli užički Ribosport MM i Ribche Lures – potonji je poneo drugu nagradu na takmičenju novih proizvoda u kategoriji »Metalna varalica« (u okviru je dat kompletan spisak nagrađenih). Skandinavske zemlje imale su ukupno 14 izlagača (od toga je pola došlo iz Finske), Nemačku je predstavilo devet firmi (2009. – 14), Francusku 10 (2009. – 17), a Holandija je jedina zabeležila rast na 11 izlagača sa sedam, koliko ih je bilo pre osam godina. Po jednog reprezententa imali su Grčka i Afrika (koju je predstavljao jedan proizvođač plovaka sa Madagaskara).
U TOLIKOM MNOŠTVU može se pronaći štošta zanimljivo, uključujući i neke proizvode koji su namenjeni pre svega privlačenju pažnje, dok im je realna upotrebna vrednost krajnje upitna (poput vizuelno fascinantnog varaličarskog štapa japanske vrhunske firme Zenaq, koji je kompletno presvučen pozlatom od dvadesetčetvorokaratnog zlata, što međutim sasvim sigurno nimalo ne pomaže akciji štapa niti drugim karakteristikama od značaja za lov ribe). Ali vaš izveštač posle dva dana istrajnog obilaženja raznih štandova može samo da konstatuje da deli mišljenje većine onih sa kojima je razgovarao – da je pravih noviteta bilo malo i da je evidentno da je ribolovni biznis u velikom delu Evrope, pogotovo onom bogatijem, u poslednje dve godine u krizi.
Razvoj događaja tokom sajma i u prvih sedam dana nakon njegovog održavanja kao da potvrđuje ono što je bilo vidljivo svakom ko je posetio ovogodišnji EFTTEX, a bio je na ovom sajmu i ranije – da je poseta bila slaba, što je demotivisalo deo izlagača... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 432-)