U periodu pred mrest, mnogi ciprinidi se intenzivno hrane, pa ih je moguće veoma uspešno pecati. Ali to ne znači da ćemo uvek i svuda ostvarivati odlične ulove. Nekada se riba vrlo ćudljivo ponaša i radi na mahove ili samo u jednoj veoma uskoj zoni, kao što je nedavno iskusio naš saradnik na jednom od najpopularnijih mesta na Tamišu.
Posle nekoliko uzastopnih izlazaka na stajaćice u Pančevačkom ritu, rešio sam da pred kraj marta odem na Tamiš kod Opova. Vreme je prethodnih dana bilo nestabilno, sa temperaturnim oscilacijama od dvadesetak stepeni, a jutro na polasku prohladno, ali vedro i sunčano.
Stižem sa kolegom na vodu oko 5,30 č i zatičemo pecaroše koji već zabacuju svoje teške dubinke. Pošto sam odabrao mesto i izmerio dubinu (koja je na petnaestak metara od obale iznosila 4 m), bacam šest kugli prečnika 7-8 cm, unapred pripremljene Gica Mix primame, kojoj sam dodao crviće. Dok čekam da riba eventualno priđe na hranu, pokušavam da pecam na fider, ali mi na mamac odmah kidišu glavoči, pa procenjujem da to ovog puta neće biti dobitna kombinacija.
ZATO ZABACUJEM PLOVKAROŠKI sistem, sastavljen od najlona od 0,16 mm, klizećeg plovka nosivosti 3 g, olovnih sačmica i udica veličine 14, i odmah na štapu imam ribu.
Bio je to uvod u skoro neverovatnu situaciju: kod mene se krupatica, doduše uglavnom sitna, javljala u skoro svakom zabačaju, dok se na drugim pozicijama nije dešavalo ništa. Od mamaca sam najviše koristio crviće, mada su i glista i šećerac davali ribu. Ova izuzetna serija nakratko je prekinuta oko 10 č, kada sam napravio pauzu za doručak i ujedno dohranio mesto sa nekoliko kugli. Zatim se nastavila, i u narednih šezdesetak minuta se ništa nije promenilo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 347-)