Kada je babuški do hrane, nije je teško loviti, pa ni napuniti čuvarku. Međutim, i ona ume da bude i te kako ćudljiva i izbirljiva, pogotovo u ovom periodu, kada se mresti, pa se grupiše na pojedinim delovima vode i često ne jede preko celog dana, niti je pri velikom apetitu. Uz malo prilagođavanja taktike i pribora možemo je, na sreću, i sada uspešno pecati.
Tokom prolećnih meseci, sve vrste koje inače pecam su zbog mresta u lovostaju (zaštićena bela riba od 15. aprila do 31. maja, a šaran od 1. marta do 30. aprila – prim. ur.). Poštujući propise, u ovom periodu izbegavam pecanje deverike, protfiša i druge bele ribe koja je u zabrani, pa se posvećujem lovu babuške na stajaćim i sporotekućim vodama, naročito u široj okolini Beograda (na Opovačkom i Dudinom dunavcu, Galovici, Tamišu...). I babuška se u ovo doba mresti, i premda tada može jedno kratko vreme da se ne hrani, ume i da bude hiperaktivna te da uzima sve ponuđene mamce, pa je možemo, ukoliko se u pravo vreme nađemo na pravom mestu, uhvatiti i u povelikim količinama. Budući da je alohtona vrsta, ona nije zaštićena ni lovostajem ni na bilo koji drugi način – za nju nema ni minimalne mere, ni ograničenja kvote dnevnog ulova. Mada ni nje više nema u izobilju kao nekada, prisutna je u nemalom broju u skoro svim našim stajaćicama i sporim tekućicama, tj. u svim vodama ciprinidnog regiona, i možemo je pecati klasičnom dubinkom, na plovak ili fiderom, a ja je najradije lovim na plovak.
AKO PECAM NA POZNATOJ vodi, koristim prethodna iskustva pri izboru mesta, a kada dođem na nepoznat teren, najpre potražim plitke delove u kojima ima trave, trske, granja, oborenog drveća, potopljenih panjeva ili drugih prepreka oko kojih se babuška sada zadržava. Naime, i njoj, kao i ostalim ciprinidima, sada odgovaraju vegetacijom obrasle zone sa malom dubinom, gde se voda brzo zagreva i gde se razvijaju i grupišu plankton i razni sitni vodeni organizmi, kojima se hrane odrasle jedinke, a kasnije i mlađ. Sigurni znaci da na takvom mestu ima babuške su pomeranje trske, granja i vodene trave, ali u bistroj vodi ribe možemo i videti, a nije retkost da povremeno i iskaču na površinu.
KADA PRONAĐEM ODGOVARAJUĆE mesto, ne bacam primamu odmah, već prvo probam da lovim bez hranjenja, najčešće na hleb, glistu ili crve (mesni mamci su početkom proleća na većini voda upotrebljiviji nego što će biti kada se voda više zagreje, pa prorade cverglan i sunčica, od kojih se na mnogim terenima tokom kasnog proleća, leta i rane jeseni na glistu i crve gotovo i ne može pecati) ... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 427-)