Zahvaljujući povoljnim uslovima, većina vrsta bele ribe u Drini dostiže kapitalne dimenzije. To važi i za ploticu, a pecanje krupnih jedinki ove vrste bolonjeze tehnikom je prilično zahtevno, ali i izuzetno atraktivno. Naš saradnik okušao se sredinom aprila na jednom od najatraktivnijih i ribom najbogatijih delova velike i prelepe planinske reke
Na velikom delu gornjeg i srednjeg toka Drine, u proleće je moguće bolonjeze tehnikom, na prirodnu travu, pecati vrlo krupne plotice. Ali takav ribolov nije nimalo lak. Naime, u ovom periodu plotica ulazi u mrest, zbog čega migrira ka uzvodnim terenima, slabo jede i retko se zadržava na bilo kom mestu radi ishrane (inače, u Republici Srpskoj, za razliku od Srbije, ne postoji lovostaj na ma koju vrstu bele ribe, već je pecanje zabranjeno samo na delovima voda proglašenim za mrestilišta). Uz to, nama ribolovcima ne ide na ruku ni činjenica da se krupne plotice kreću u malim jatima, od po samo nekoliko jedinki, zbog čega je najvažnije forsirati pozicije na kojima znamo da možemo očekivati prolazak tih riba.
OVOGODIŠNJI USKRŠNJI RASPUST, od 14. do 17. aprila, proveo sam u Višegradu i svakog dana sam ciljano pecao ploticu vožnjom plovka, na terenima oko čuvene Mehmed-pašine ćuprije i nedaleko od nje, tražeći mesta koja su sada izgledna, a to su ona koja se odlikuju ujednačenim i srednje jakim protokom vode daleko od obale i gde se struktura dna malo menja (npr. sa sitnog na krupniji kamen) ali je dubina pri tom ujednačena, zatim prelivi itd.
Za ovakvu vrstu ribolova, na velikim daljinama (35-40 m, pa i više), potreban nam je malo jači pribor od standardnog. Budući da sam pecao na dubini između 4 i 5 m, koristio sam štap Trabucco Atomic STX 5005, dužine 5 m, koji sa lakoćom daleko izbacuje plovke nosivosti od 10 do 13 g, i mašinicu Ryobi Cenos 1000, na koju sam namotao najlon debljine 0,18 mm. Kako se sa velikim ploticama nije šaliti, za predvez treba odabrati najlon ne tanji od 0,14 mm, a ja sam se opredelio za Stroft ABR u pomenutoj debljini. Tamo gde je to dozvoljeno, većina ljudi na travu peca sistemima sa dve udice, ali to je zabranjeno na ovom delu Drine, pa sam se odlučio za jednu malo veću udicu šireg luka – Venturieri Serie 10/70 u veličini 6 (realne veličine 12). Poznato je da plotica uzima nešto veće komade trave nego skobalj, pa sam za mamac koristio 7 do 10 cm dugačke niti svetlozelene boje.
PRVOG DANA SAM PECAO na oko kilometar nizvodno od mosta. Sve je na tom mestu izgledalo savršeno, ali mi se prva riba javila tek nakon celog sata uporne vožnje plovka. Nakon ujednačenog i sporog nestajanja pod površinom jedva vidljive antene, koja je bila na četrdesetak metara od mene, s obzirom na to da sam pecao na jednu udicu, znao sam da na kontru moram da sačekam oko dve sekunde, kako bih dao ribi vremena da usisa celu vlat trave, ali sam znao da ne moram da brinem zbog tog čekanja, jer plotica u 90 % slučajeva ne pušta ovaj mamac, kada ga jednom uzme u usta... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 427-)