Smuđ je jedna od grabljivica koju ribolovci severne hemisfere najviše cene . Zato nije ni čudno što je za lov te vrste razvijeno mnogo varalica. Vobleri se veoma mnogo koriste i gotovo da nema ozbiljnijeg smuđaroša koji nema barem desetak favorita u znatno većoj kolekciji. Predstavljamo vam najbitnije osbine tog tipa veštačkih mamaca
Jedan od najčešće korišćenih tipova varalica za lov smuđa su vobleri. Njihova efikasnost i širina primene nisu jedini razlozi za to što ih smuđolovci vole i njima pune kutije. Vobleri su lepe igračkice za velike dečake i mala je razlika između kolekcionarstva i formiranja namenskih kompleta za određene situacije. Arsenal od stotinak voblera se brzo nakupi, a i pored toga što u ribolov retko ide više od desetak komada, teško se odričemo bilo kog iz kolekcije. U Srbiji se prave, bez imalo preterivanja, najbolji ručno rađeni vobleri na svetu. Za mnoge varaličare, deljanje drveta i izrada sopstvene kreacije su deo ribolovačke veštine, a ulov na svojih ruku delo je vrhunski ribolovački doživljaj. A i za pravljenje voblera i za njihovu upotrebu važno je poznavati konstrukciju te vrste varalica i njene mogućnosti u raznim situacijama na vodi.
Vobleri za ribolov smuđa su prvenstveno imitacija njegovog plena. U ovom slučaju, reč imitacija ne podrazumeva samo vizuelnu sličnost sa ribicama kojima se smuđ najčešće hrani, već i mogućnost simulacije njihovog kretanja u raznim okolnostima na ribolovnom mestu. Dakle, šta je to što razlikuje voblere za ribolov smuđa od ostalih? Koje su to vizuelne i konstrukcijske karakteristike koje vobler treba da ima da bi iluzija o plenu bila realistična i napad na varalicu izvestan?
OBLIK. Vobleri za smuđa su izdužene forme, čime najviše podsećaju na kauglera koji je najčešća lovina ove grabljivice. Naravno, u zavisnosti od prisustva ostalih riba sa kojima deli stanište, ješće ono što najlakše može da ugrabi. Na nekim vodama će to biti bodorka ili krupatica, na drugima bandar ili glavoč, ali na većini voda na kojima je kaugler (beovica) najbrojniji, on će biti plen koji će odrediti ponašanje smuđa i način uzimanja hrane. Međutim, prilikom izbora forme ne treba biti isključiv. Na tekućicama je uža silueta većih voblera imperativ zbog toga što bočni udar vode na takve mamce, pri povlačenju popreko na tok, ima manji uticaj, ali na stajaćicama površina bočne siluete varalice nije presudna za vođenje. Takođe, u nekim uslovima, ako varalicu kraću od 8 cm vodimo uzvodno, njena bočna silueta neće imati značajnijeg uticaja na putanju, a može privući smuđa, jer takav oblik podseća na malu deveriku ili krupaticu. Generalno, voblere uske forme u bilo kojoj veličini, po iskustvima većine varaličara, smuđ napada najradije i najmanje oprezno.
VELIČINA. U zavisnosti od vode u kojoj smuđ živi, godišnjeg doba i veličine grabljivca, u njegovom želucu se mogu naći ribice duge od dva do 20 cm. U uzrasnoj klasi iznad zakonom utvrđene minimalne mere, što znači kod smuđeva dužih od 40 cm do korena repa, u želucu se najčešće nalaze ribice duge od 9 do 12 cm. To je među varaličarima i usvojena veličina voblera za ribolov smuđa. Istina, nije retkost da smuđ od preko 50 cm napadne voblerčić od samo 5 cm, a česti su i napadi smuđeva od 30 cm na voblere od 13 cm, ali na mali vobler su ipak najučestaliji napadi nedoraslih smuđeva, a na voblere duže od 11 cm uglavnom atakuju ribe duže od pomenute minimalne mere. Ribolovački i varaličarski je baviti se selektivnim ribolovom, odnosno izbegavati nepotrebno povređivanje nedoraslih riba, te je preporučljivo koristiti veće voblere za lov smuđa, što je istovremeno u funkciji uspešnosti.
TEŽINA bilo koje varalice je bitna za daljinu izbačaja i brzinu kojom ona tone. Odnos zapremine, težine i ukupne površine voblera je takav da stvara otpor koji usporava tonjenje, ali i let kroz vazduh (što skraćuje izbačaj)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 427-)