Način spajanja hranilice sa ostatkom sistema jedan je od ključnih faktora uspeha u ribolovu fider tehnikom. Rešenje koje vam ovog puta predstavljamo je jednostavno, a pokazalo se veoma dobrim u mnogim situacijama sa kojima se srećemo i u rekreativnom i u takmičarskom ribolovu.
Za deo sistema preko kog se hranilica povezuje sa osnovnim najlonom, ili fider link (u širem smislu) u engleskoj ribolovačkoj terminologiji, kod nas se odomaćila takođe iz engleskog jezika preuzeta reč konektor, kojom se zapravo označava svaka spojnica. To je veoma bitan deo montaže u savremenom pecanju sa hranilicom, jer može presudno uticati na prezentaciju mamca, tj. na njegovu uočljivost za ribu privučenu primamom plasiranom pomoću hranilice, a od njega zavisi i da li će se sistem manje ili više mrsiti.
Konektor može biti i najobičnija vrtilica sa kopčom (to rešenje se najčešće primenjuje u slobodnom ribolovu). Međutim, u mnogim situacijama je bolje koristiti produženi fider link, uglavnom dug između 8 i 15 cm, ali nekada i mnogo više. Produžavanjem tog dela sistema, produžavamo vreme potrebno da mamac dospe do dna, što može biti veoma bitno kada se riba hrani tik iznad njega, jer ima vremena da opazi i uzme našu ponudu na udici u fazi dok ova propada. Takvo rešenje je posebno dobro na terenima sa debelim slojem mulja ili vegetacije na dnu, kao i tamo gde ima prepreka (granja, kamenja itd.) ili rupa koje mogu učiniti naš mamac teže dostupnim za ribu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 339/340-)