Varaličarenje po jakom vetru nije nimalo jednostavno, a često je i neizvodljivo. Ali, postoji jedan izuzetak – košava na velikom delu Dunava kroz našu zemlju. Naime, ona na mnogim mestima sateruje sitnu ribu uz obalu, što predatorima omogućava da bez mnogo muke dođu do plena. A varaličari koji umeju da koriste strujanje vazduha tada mogu ostvariti odlične ulove.
Nije tajna da lovci na dunavske grabljivice vole košavu. Ovaj vetar na gotovo celom toku Dunava kroz našu zemlju duva direktno uz reku, tj. u suprotno od smera u kom ona teče. Oni koji love smuđa, štuku ili soma na dnu – tvisterima, šedovima, glavinjarama ili muvanjem – trude se da nađu što veću zavetrinu, jer »trbuh« koji stvara jugoistočni vetar sprečava detekciju udarca u dubini i onemogućava pravovremeno kontriranje. Nasuprot tome, vobleraši koji love sa obale dobijaju u košavi saveznika iz dva ključna razloga. Prvi je taj što je zahvaljujući talasima voda uz obalu malo zamućenija nego što bi bila po mirnom danu. Drugi razlog je taj što košava sabija jata sitne ribe uz samu obalu, a za njom tu stižu i predatori. Za razliku od severca, jugoistočnjak ne smanjuje aktivnost kedera, već ih samo pomera za nijansu više u dubinu.
Iako je, dakle, košava nesumnjivi saveznik pri lovu voblerom sa obale, ona istovremeno stvara i određene poteškoće. Najčešće je najveći problem skopčan sa zabacivanjem varalice na odgovarajuće mesto, tj. dovoljno daleko i dovoljno precizno. Još veće muke zadaće nam preveliki talasi kada sa obale u vodu svuku travu, lišće, grančice i raznu drugu prljavštinu, što struna ili najlon veoma lako kupe. Prednosti košave, naravno, valja iskoristiti, a poteškoće možemo savladati. Ponešto, dodajmo odmah, moramo istrpeti. Tu mislim na upale sinusa, ispucale usne, od talasa vlažne nogavice koje poput zastava vijore oko naših članaka, na mokro i klizavo priobalno kamenje sa kojeg padamo u vodu i sl., ali i u tome je lepota ribolova.
TEŠKOĆE PRI ZABACIVANJU. Posmatrao sam mnoge vobleraše kako pokušavaju da po jakoj košavi vobler zabace pod uglom od 90 stepeni. Pri takvom izbačaju vetar snažno udara čitavu površinu voblera i baca ga daleko uzvodno, a potom vobler, vođen »trbuhom« koji pravi najlon ili upredena struna, počinje dodatno da skakuće po površini... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 335-)