Montiranje tvrdih mamaca na dlaku iz osnova je promenilo mnogo toga u šaranskom ribolovu, pa i način na koji se vezuju udice. Kroz praksu se pokazalo da je jedno od najjednostavnijih rešenja i najbolje – to je beščvorni čvor, koji se lako vezuje i vrlo je jak, a uz to omogućava ribolovcu da svaki mamac postavi na optimalnom odstojanju od udice.
I potpunim početnicima u modernom šaranskom ribolovu poznato je da se tvrdi mamci, poput bojlija, peleta i tigrovog oraha, ne kače direktno na udicu, već se postavljaju ispod nje, na tzv. dlaku. Ona može biti od komadića silikona, koji se natiče na udicu, ali je mnogo češće produžetak predveza od mekane upredene strune, kojim je udica vezana. Za taj drugi način najčešće se koristi tzv. beščvorni čvor (eng. notles not / »knotless knot«). Kako se on vezuje, objasnićemo u ovom prilogu.
Nakon što odaberemo udicu (1), odsecamo parče pletenice (2), vodeći računa o tome da ono treba da bude desetak centimetara duže od našeg budućeg predveza (moje je u ovom slučaju imalo tridesetak centimetara). Potom vezujemo običnu malu omču (3), sa kompaktnim čvorom, kako nam osetljiviji mamci (poput kukuruza ili mekših bojlija i peleta) ne bi pucali pri navlačenju, te odsecamo slobodni kraj oko 2 mm iznad njega (4). Petlja treba da bude dovoljno velika da čvor ostane u mamcu i tako ga što bolje drži, ali ne sme biti tolika da ne možemo da kroz nju provučemo vrh igle na koju je nataknut mamac (5), čije spadanje sprečavamo provlačeći kroz omču plastični stoper (6). Zatim preko gornjeg kraja predveza navlačimo udicu, provlačeći strunu sa zadnje strane prema luku (7), i spuštamo je do mamca (8) ne bismo li odredili koliko ćemo je iznad njega vezati (nekada riba bolje reaguje na mamac na sasvim kratkoj dlaci, a nekada je potrebno da ona bude malo duža, ali ja od luka udice do gornjeg kraja mamca nikada ne ostavljam više od 10 mm)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 335-)