Sve češće od šarandžija koje posećuju komercijalne revire čujemo da su morali dobro da se narade i potrude ne bi li utvrdili na koji mamac riba u konkretnoj situaciji najbolje reaguje. Ni obilato prihranjivanje nije garancija da će se šaranu apetit probuditi u punoj meri i da lovan neće biti samo jedan mamac ili prezentacija.
Čim sam pročitao u prošlom broju objavljeni tekst mladog kolege Milana Marića o zanimljivom i uspešnom ribolovu na ubskom reviru Okno (Fazanerija), u danu u kom je samo jedna taktika davala rezultate, rešio sam da sa vama podelim ono što se meni, mom prijatelju Milošu i njegovom sinu Stevi neki dan pre toga desilo na istom jezeru. I mi smo, naime, bili suočeni sa vrlo ćudljivim ponašanjem ribe, koje nas je primoralo na maksimalni angažman, ali se to na kraju i te kako isplatilo.
Sve je počelo u četvrtak, kada je Miloš došao kod mene i predložio da u subotu odemo negde da malo »okupamo udice«. Kako sam do tog momenta, sticajem raznih nepovoljnih okolnosti, samo u nekoliko navrata pecao šarana na divljoj vodi i tri puta na komercijalnim revirima, od toga dva na takmičenjima (dakle – robija), prihvatio sam bez sekunde premišljanja. A budući da sa voda u okolini Aranđelovca, u kome živimo, nije bilo vesti o iole boljim ulovima, odlučili smo da odemo na Okno, na kome smo više puta dobro prolazili.
Na vodu smo stigli ranom zorom, pre svih drugih ribolovaca. Kako je bilo prilično hladno, malog Stevu za početak smo ostavili u kolima, iako je pošao sa nama kako bi uhvatio prvog šarana u životu, pošto mu je »čupanje« deverikica i bodorki već prešlo u rutinu, pa je poželeo da se oproba i sa nekom ozbiljnijom ribom. Osim entuzijazma, nije nam manjkalo ni primame, budući da smo poneli dve kofe raznog kuvanog zrnevlja, kao i deset vrsta bojlija i tri vrste peleta.
POŠTO NIKADA RANIJE NISAM PECAO na poziciji na koju smo se smestili, najpre sam markerom temeljno prepipao dno, a zatim na plato udaljen dvadesetak metara od obale, na kome se dubina smanjuje sa četiri metra na nekih 2,2 m, bacio pedesetak raketa punih skuvanih semenki... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 335-)