Kada letnje žege zavladaju, dnevni ribolov na varalicu na našim velikim rekama šaranskog regiona postaje gotovo sasvim neproduktivan. Oni koji žele da uspešno blinkerišu moraju da se privremeno pretvore u noćne ptice i da predatore traže skoro isključivo po mraku, kada su temperature vazduha i vode nešto prijatnije, a skoro sve ribe aktivnije
Kraj juna i početak jula doneli su skup nepovoljnih okolnosti za većinu vobleraša u Srbiji. Temperature su tokom dana dostizale skoro 40 stepeni, a Dunav, Sava i Tamiš bili su niski, bistri i pretopli. Jedinu šansu za koliko-toliko uspešan ribolov sa obale trebalo je tražiti noću, što su potvrdili i noćni izlasci Beogradskih bucovdžija, čiji su ulovi na navedenim rekama bili raznovrsni iako su uslovi za pecanje bili izuzetno loši.
Mnogi ribolovci izbegavaju voblerisanje noću zbog brojnih poteškoća sa kojima se tada susreću. Ponajpre se žale na lošu vidljivost, tj. na činjenicu da je teško po mraku menjati voblere, vezivati čvorove, skidati travu sa pakti i udica, uočavati poziciju varalice ili putanju strune... Uz to, uvek postoji opasnost od saplitanja o prepreke, klizanja po kamenju, upadanja u blato, sedanja na katran. Komaraca je više nego po danu, a tu je i premor posle neprospavane noći... I sve jeste ili uistinu može biti tako. Ali, s druge strane, pecanje voblerom po mraku nesumnjivo donosi i uživanje za svakog blinkeraša i bar dve vrste iskustava kojima se ne treba previše nadati preko dana. Priliku da osetimo snažne udarce pod samim nogama, »na dužini štapa« ili čak i bliže, grabljivice će nam, zbog svog opreza, u bistroj i maloj vodi veoma retko pružiti za videla. Mnoge od takvih napada soma ili smuđa svaki vobleraš dugo pamti i prepričava sa najvećim uzbuđenjem.
Drugu prednost noćnog voblerisanja vidim u neizvesnosti, tj. nemogućnosti da se predvidi koja će se vrsta javiti, jer se na izglednim mestima neretko dešava da na isti tip voblera, uz istu tehniku povlačenja, ulovimo npr. i smuđa, i soma, i bucova. Nisu bile neobične ni godine na Tamišu kada su tokom letnjih noći na vobler odlično hvatane i štuke, čak gotovo naporedo sa smuđem, na istim terenima. Takođe, lov sitnijim kruškastim voblerima, npr. na Tamišu ili Karašu, tokom leta nam po mraku može doneti protfiša, klena i bandara, o čemu smo više puta pisali u Ribolovu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 380-)