Često smo skloni da zaključimo, kada pecanje završimo bez udarca, da riba nije jela ili da nije bila na mestu na kom smo je tražili. To se, naravno, dešava svima, ali najređe onima koji dobro upoznaju životne navike smuđa i obrasce njegovog ponašanja u različitim uslovima
Kada je o ponašanju riba reč, većina ribolovaca razlikuje dve vrste: »riba radi« ili »riba ne radi«, a ulov ili njegov izostanak uobičajeno se uzimaju kao pokazatelji aktivnosti ili neaktivnosti ribe. To u osnovi i jeste tako, ali postoje i nijanse u aktivnosti koje nas mogu dovesti do ulova i onda kad za većinu ribolovaca riba »ne radi«. Poznavanje onoga što smuđ može i onoga što mora da radi da bi preživeo, a o čemu je pisano u prethodna dva broja Ribolova, od velikog je značaja za tačnu procenu nivoa njegove aktivnosti. Veza između mogućnosti i potreba, s jedne strane, i promenljivih veličina koje karakterišu okruženje u kojem živi, s druge strane, upućuje nas na mesto na kojem smuđ boravi, kao i na vreme u kojem će na neki način biti aktivan. A nivo njegove aktivnosti za nas ribolovce znači nivo intenziteta ishrane. Da bi nam taj pojam bio jasniji, aktivnost ćemo podeliti na četiri nivoa: hiperaktivnost, aktivnost, umerena aktivnost i neaktivnost.
PRIRODNO BI BILO DA JE najgladniji smuđ najaktivniji, ali pogrešno je na strah (bezbednost) i glad gledati odvojeno. Te dve potrebe su uvek u sprezi. Na takav zaključak upućuju nas smuđevi punog želuca ulovljeni u fazi hiperaktivnosti, kao i retki ulovi neaktivnih smuđeva potpuno praznog želuca. Iz ovoga je očigledno da je uslov za hiperaktivnost nizak nivo straha i da će smuđ izaći u lov bez obzira na nivo gladi. Na lovištu će biti prisutan dok ima hrane i dok su uslovi za bezbedan lov prisutni. U nekim uslovima taj »cug« traje kratko, a u drugim i po nekoliko časova i tada je smuđ blizu obale i površine, na mestima koja karakterišu izražen reljef i najveća koncentracija kauglera. U tom periodu većina ribolovaca ima ulov, bez obzira na iskustvo, veštinu, opremu, izbor varalice... Hiperaktivni smuđevi su u većim grupama, a konkurencija za hranu je velika, te su i neoprezniji... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 380-)