Kukuruz, prezla, brašno i zemlja

Ne­ke od naj­jed­no­stav­ni­jih pri­ma­ma ko­je u kuć­nim uslo­vi­ma mo­že­mo br­zo i bez mu­ke na­pra­vi­ti od sve­ga ne­ko­li­ko la­ko do­stup­nih sa­sto­ja­ka mo­gu bi­ti ve­o­ma pri­vlač­ne za ri­bu i sa­svim do­volj­ne za po­tre­be re­kre­a­tiv­nog ri­bo­lo­va. Šta­vi­še, pre će­mo do uspe­ha sti­ći ko­ri­ste­ći naj­jef­ti­ni­ju, od ba­zič­nih kom­po­nen­ti sa­či­nje­nu sme­su, ko­ja je od­go­va­ra­ju­će le­plji­vo­sti, gra­nu­la­ci­je i spe­ci­fič­ne te­ži­ne, ta­ko da sti­že na že­lje­no me­sto i rav­no­mer­no i pra­vo­vre­me­no se otva­ra na dnu, ne­go na kva­li­tet­nu i sku­pu hra­nu ko­ja ni­je pri­pre­mlje­na i pre­zen­to­va­na na od­go­va­ra­ju­ći na­čin. Sve to, što je odav­no po­zna­to, pro­ve­rio sam po­sled­njih ne­de­lja u dva na­vra­ta.

Pr­vi put – sa­svim spon­ta­no, ka­da sam se jed­nog po­po­dne­va ne­pla­ni­ra­no na­šao u vi­ken­di­ci na oba­li Du­na­va, u ko­joj mo­ji ro­di­te­lji pro­vo­de to­pli­ji deo go­di­ne. Mo­gao sam da odvo­jim ne­ko­li­ko sa­ti za ri­bo­lov, ali ni­sam imao ni­šta osim do­bre vo­lje. Od oca sam po­zaj­mio fi­der štap i cr­vi­će ko­ji su mu pre­o­sta­li od pret­hod­nih pe­ca­nja, a za pri­ma­mu sam mo­rao da se sna­la­zim. U ba­šti sam ubrao pet kli­po­va ku­ku­ru­za, ko­ji je usled su­še već bio go­to­vo pot­pu­no zreo, mno­go ra­ni­je ne­go što je to uobi­ča­je­no. Okru­nio sam ga u pla­stič­ni sud (1)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 333-)