Sa napretkom tehnologije izrade ribolovnog pribora i veštačkih mamaca napreduju i prezentacije. Nastaju novi načini ribolova, od kojih su mnogi veoma efikasni, pogotovo kada se tek pojave na terenima izloženim velikom pritisku ribolovaca. Ovoga puta predstavljamo vam jednu od njih, koja dolazi iz Japana i Amerike i sve više se širi i po »starom kontinentu«.
Varaličarenje mamcima od meke plastike na stajaćim i sporotekućim vodama (kanalima i malim ravničarskim rekama sa izuzetno malim padom) do skora se granalo u tri glavna pravca. Prvi je predstavljalo klasično džigovanje, pre svega smuđa i bandara, najčešće uz upotrebu klasične džig udice, sa okruglim olovnim otežanjem i alkicom za kačenje postavljenom po uzdužnoj osi udice i pod uglom od 90º u odnosu na vrat. Drugi dominantni način varaličarenja na gore pobrojanim vodama bio je lov štuke velikim šedovima na velikim udicama sa džig glavama manjih težina (okvirno od 3 do 15 g). Treći vid takvog pecanja bio je lov vormovima, pre svega basa, a uzgredno i štuke.
TA TRI DONEKLE SLIČNA ali ipak odvojena načina varaličarenja poslednjih godina su se postepeno isprepletala do te mere da je od njih nastao jedan hibrid, koji se naziva modernim finese ribolovom. Najkraće rečeno, to je varaličarenje u kome se koriste relativno lagani mamci, koji se povlače izrazito sporo, pri čemu vrlo sporo tonu, lebde u sloju vode u koji smo ih doveli ili se lagano podižu ka površini, zavisno od toga kako ih u konkretnom trenutku vodimo i koliko su otežani. To je, dakle, pristup koji traži suptilnu prezentaciju, pri kojoj će strpljivi i vešti ribolovac sve vreme vrebati na trenutak ugriza. A da bi registrovao, ali i da bi mogao da prilično lagani mamac baci dovoljno daleko i spusti dovoljno duboko, mora koristiti osetljiv pribor, tj. štap male težine bacanja i tanku strunu (češće monofilnu nego upredenu, što će biti objašnjeno nešto kasnije), što nam ukazuje da je ovaj vid pecanja povezan i sa tehnološkim napretkom, koji donosi sve tanje ribolovne strune zavidne nosivosti, kao i lagane štapove malih težina bacanja i njima primerene male mašinice, sa kojima je ipak moguće izvaditi i veću ribu. Uz to, u modernom finese ribolovu najčešće se upotrebljavaju razne nezakačive montaže, primenljive i na terenima sa obiljem vodene vegetacije i raznih prepreka, što ovakvo pecanje čini još izazovnijim i atraktivnijim, ali i potencijalno vrlo uspešnim, jer je poznato da se većina predatora najradije zadržava na mestima na kojima i oni i sitna riba mogu da pronađu dobar zaklon, a na kojima se klasičnim sistemima sa otkrivenim udicama teško može loviti bez mnogih zapinjanja i kidanja.
TEŽINA I VELIČINA. Iako su mnogi proizvođači, trgovci i varaličari koji zagovaraju takav vid pecanja skloni da u njega »utrpaju« sve mamce od meke gume i sličnih materijala, bez obzira na veličinu i težinu i sve moguće sisteme i veličine i težine utega, preovlađujuće mišljenje je ipak drugačije. Ono kaže da moderni finese ribolov nije isto što i ultralaki ribolov na »gumice« duge do 5 cm, na malim udicama, tj. montažama sa malim otežanjem... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 415-)