Naglo hlađenje vode, praćeno i nadolaskom, uslovilo je znatno opadanje apetita bele ribe na Dunavu kod Beograda, tako da su početkom novebra dobro prolazili samo oni fideraši koji su obraćali pažnju na svaki detalj. Otkrivamo vam tajne onih koji su i u ovim teškim danima bili uspešni.
Posle veoma izdašnog leta i prilično blagodarnog početka jeseni, sa prvim hladnim danima, na Dunavu kod Beograda, odjednom je usledilo zatišje. Za iskusne ribolovce to i nije bilo veliko iznenađenje, jer kao i na svim drugim velikim rekama i na Dunavu ribe odreaguju na svaku promenu, ovoga puta izazvanu ne samo brzim i naglim padom temperature, već i oscilacijama vodostaja. Prateći svoj biološki sat, deverika, krupatica i druge vrste koje zimi smanjuju aktivnost i krtože se počele su da se sa otvorene vode povlače prema zimovnicima, a sa druge strane »zimske ribe«, kao što su skobalj i bodorka, još uvek nisu zauzele svoje »položaje«, pa su mnogi koji to nisu imali u vidu ostajali bez ulova ili su dobijali tek poneku »slučajnu prolaznicu«.
Oni koji su poneseni praktično celodnevnim radom ribe u drugoj polovini septembra i u većem delu oktobra očekivali da će se to nastaviti, doživeli su otrežnjenje, jer se sa zahlađenjem bela riba vratila u uobičajeni režim, pa se intenzivnije hrani ujutru i krajem dana, pri čemu treba imati u vidu da na Dunavu često bolji rezultat daje pecanje u kasno popodne i predveče, nego ujutru. A beogradskim ribolovcima koji pecaju na Dorćolskom keju na ruku ide osvetljenje na šetalištu, koje omogućava da se na vodi ostane i kada padne mrak (korisnik ovog dela ribarskog područja Beograd, JP Srbijašume, u periodu zimskog računanja vremena pecanje dozvoljava samo od 6 do 18 č).
JAČI TOK DALJE OD OBALE NALAŽE upotrebu veoma teških hranilica, što u velikoj meri otežava ribolov, pa se većina ribolovaca opredeljuje za kraće zabačaje. Ali, blizu obale je voda prilično bistra, ako nema većih padavina, a uz to u priobalju na plen vrebaju i predatori, pa je bela riba veoma oprezna. Zato je treba potražiti negde u »međuprostoru«, tj. okvirno govoreći na daljini od 15 do 25 m od obale... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 415-)