Plovkarenje bele ribe na Drini može biti nezaboravno, ali i totalno neuspešno, ako naiđemo na nepovoljan vodostaj, koji u srednjem i donjem toku može da se menja i po nekoliko puta dnevno, zavisno od režima rada velikih hidroelektrana. No, pravi majstori i u nepovoljnim uslovima umeju da se prilagode i da nađu način da ostvare ulov za pamćenje
Drinu u okolini Malog Zvornika sam u poslednjih desetak dana posetio dva puta. Prvi put je ribolov bio uspešan, ali sam zbog veoma lošeg vremena (pre svega zbog jake kiše) napravio samo nekoliko fotografija, nedovoljno da bih ilustrovao tekst, pa o tome nisam ni pisao. Na sreću, vreme je pre nekoliko dana poslužilo. Nije bilo padavina, a duvao je sasvim blag nizvodni vetar, što je omogućilo meni i mom imenjaku Nemanji Argakijevu skoro savršen dan za ribolov i uživanje na vodi.
Svakog ribolovca na Drini muči njen promenljiv vodostaj, tj. velike dnevne oscilacije, koje zavise od režima hidroelektrana u srednjem i gornjem toku. Nivo vode često oscilira i do dva metra, što može biti ne samo nezgodno za ribolov, već i veoma opasno za ribolovce koji se nađu na nekom od mnogobrojnih ostrvaca ili na terenima na kojima obala nije pristupačna, pa nije lako izaći iz vode kada voda počne naglo da raste, a tok se znatno ubrza. Te promene umnogome utiču i na aktivnost ribe, a i na izbor mesta za ribolov. Potrebno je naći mesto sa pogodnim tokom i što je moguće ravnijim dnom, kako bi i pri dugim vožnjama plovkaroških sistema udica bila tik uz samo dno. Idealna daljina za pecanje je ona na kojoj se matica prelama sa nešto sporijom vodom, a ta je linija u ovom slučaju bila udaljena više od 50 m od obale, pa je gaženje hladne Drine bilo neizbežno.
NA OVOM DELU REKE RANIJE sam pecao mrenu, ploticu i skobalja, pa sam i ovog puta primamu osmislio tako da probam da primamim sve navedene vrste. Još dok sam se takmičio u juniorskoj konkurenciji, dosta sam koristio primame italijanske firme Milo, na koje sam posle više godina pauze počeo ponovo da lovim. Smesu od dveju primama – Special Cavedano i Fondo (ukupno 3,5 kg) uvećao sam još za 1,5 kg običnog mlevenog keksa i 1,5 kg prezle, dobivši tako 6,5 kg brašnaste hrane, koju sam otežao sa 8 kg teške zemlje. Dodavao sam vodu, kako bi masa bila što lepljivija i »gumenija«, ali sam veoma pazio da je ne navlažim preterano. Crvi su kod ovakvog pecanja obavezni, pa sam poneo čak 2,5 l, ali sam vodio računa da ih ne sipam previše, kako ne bih time oslabio kugle, koje zbog veoma jakog toka moraju biti čvrste, kako bi cele pale na dno. Na kraju sam masi dodao i malo aditiva sa mirisom sira i stotinak grama keksa u boji... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 415-)