Suprotno široko rasprostranjenom uverenju, pecanje na komercijalnim revirima nije uvek lako i jednostavno. Čak i kada je voda prepuna ribe, često je potrebno dobro se potruditi da bismo je primamili i naveli da se hrani onim što smo okačili na udicu.
Posle duže ribolovačke apstinencije, krajem oktobra konačno mi se ukazala prilika da na vodi provedem ceo dan. Bez razmišljanja sam se opredelio za pecanje šarana na nekoj od obližnjih »komercijala«, a izbor je pao na drugo jezero revira u Bečmenu. Na toj vodi sam pre toga bio nekoliko puta, ali nijednom nisam pecao, pa je za mene predstavljala dodatni izazov.
Nakon konsultacija sa prijateljima koji u Bečmenu često love, odlučio sam da hranim i pecam uz suprotnu obalu, te da i ne pokušavam na fider već da ponesem samo šaranski pribor.
DVA DANA PRE RIBOLOVA pripremio sam dva spod-miksa: prvi od sitnog zrnevlja koje sam ostavio da prenoći u vodi u kojoj je skuvano, a drugi od kukuruza ambarca sa aromom meda, kome sam dodao malo sitnog zrnevlja. Iako sam ustao rano i krenuo od kuće nešto posle 6 č, na vodu sam zbog guste magle stigao tek oko 7,30. Merač spoljne temperature na kolima u tom trenutku pokazivao je samo 3° C, a na jezeru nije bilo nikoga, pa sam mogao da odaberem bilo koje mesto. Odlučio sam se za platformu broj tri, koju mi je prijatelj preporučio. Čim sam istovario opremu, vratio sam kola na parking i dao se na prihranjivanje.
Od guste magle nisam ni video suprotnu obalu, pa sam uz pomoć spod-štapa i rakete počeo da ispitujem teren ispred sebe. Ne želeći da uzalud rasipam primamu, isprva sam zabacivao raketu u koju sam umesto zrnevlja stavio nekoliko kamenčića. Kada sam procenio da ona pada dovoljno blizu druge obale, zakačio sam najlon za lajn-klip i počeo da hranim poziciju na kojoj je dubina iznosila malo više od 1 m. Primetio sam da mi pri svakom hicu malo spoda ispada na tridesetak metara od obale i zato sam udaljeniju poziciju (uz suprotnu obalu) nahranio sa šest »punjenja« sitnog zrnevlja i dve rakete kukuruza sa aromom meda, dok sam na onu bližu lansirao samo dve rakete sitnog zrnevlja. Rešio sam, naime, da dva štapa sve vreme držim na favorizovanom mestu, a jedan na bližoj poziciji... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 388-)