Jedan od najcenjenijih i najprodavanijih čekrka iz zlatnog doba legendarne francuske firme još uvek privlači pažnju ribolovaca i ima mnogo obožavalaca, ne samo među kolekcionarima već i među onim ribolovcima koji vole da pecaju vremešnim ali još uvek maksimalno pouzdanim priborom
O čuvenom francuskom proizvođaču pribora za ribolov Mitchell, posebno poznatom po legendarnom modelu mašinice sa oznakom 300, pisano je nebrojeno puta u ribolovačkoj štampi, pa i u ovom listu (u broju 377) – s razlogom, jer je to najprodavanija stacionarna mašinica, a po mišljenju mnogih i najbolja ikada proizvedena.
Međutim, osim »tristotke« Mitchell je imao još nekoliko čekrka koji su po kvalitetu bili blizu, a opet dovoljno drugačiji. Jedan od njih nosio je oznaku 408. Iako na prvi pogled veoma liči na svog popularnog većeg brata, ipak je to sasvim drugačija mašinica, kako u konstrukcionom smislu, tako i po nameni. Izgled je zapravo jedina stvar koja povezuje ova dva modela. Skoro sve ostalo je potpuno drugačije.
Model koji ćemo ovog puta predstaviti izrađen je u Francuskoj, za američko tržište, i ofarban je u prelepu marinsko plavu boju. Kada ga uzmu u ruku i provrte, znalci odmah po radu mehanizma i okretanju zupčanika osete da drže tipičan Mitchellov proizvod, a sve pak ide izuzetno glatko i mirno.
Mitchell 408 je namenjen za lak i ultralak ribolov, pa je zbog toga i znatno manji od modela 300. Druga bitna razlika ogleda se u mehanizmu. Na jednoj od fotografija možete videti kako on izgleda. Dakle, ovde nema jedinstvenog sistema od osam zupčanika kakav je imao Mitchell 300, već 408 ima donekle modifikovan tanjirasti prenos. Pogonski tanjirasti zupčanik okreće pinion, dok istovremeno klizačem gonjeni specifični sklop, sastavljen od zupčanika zvezdastog oblika, rotira po posebnom okruglom žlebu. Kada okrećemo ručicu, primećujemo da se špulna ne diže i ne spušta kontinuirano, već u precizno proračunatim koracima. Na momenat kao da zastane, pa onda nastavi sa kretanjem. Kretanje je takvo i dok se špulna spušta i dok se podiže, a osmišljeno je kako bi namotaji najlona (monofila) bili što ravnomernije raspoređeni, ali i da bi usporili špulnu. Rezultat su veoma dobro složeni namotaji, mada ipak ne tako dobro kao kod savremenih mašinica. No za vreme kada je ova mašinica proizvođena, to je bilo veoma napredno rešenje, koje je omogućavalo natprosečno dobro slaganje... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 393-)