Od sredine jeseni, na Tamišu već nekoliko sezona nije lako uhvatiti ni smuđa ni štuku. Zato sve veći broj varaličara u ovom periodu prelazi na lagani pribor i male veštačke mamce, kojima se mogu hvatati lepi protiši i brojni bandari
U poslednjih nekoliko godina, sa dolaskom jeseni, na Tamišu nastaje teško vreme za varaličare. Vodostaj opada na minimum, brane uspore tok, a voda se toliko izbistri da ova ravničarska reka po providnosti počne da liči na svoju planinsku rođaku Drinu. O varaličarenju smuđa, soma i štuke u takvim okolnostima ni ne razmišljamo, jer je brojno stanje pomenutih grabljivica sve manje, pre svega zbog nelegalnog izlova strujom, mrežama, strukovima, grabuljanjem (tokom zimskih meseci) i drugim sredstvima i tehnikama, pa ih je u iole nepovoljnim uslovima moguće uhvatiti maltene samo slučajno. Moj drug Bugi je pre nekoliko godina rekao da ćemo uskoro biti srećni ako uspemo da ulovimo nekog bucova, protfiša ili bandara na Tamišu, a to vreme došlo je brže nego što smo se nadali. I ne samo da je došlo – sada se i za te ribe, koje su do pre neku sezonu malo kom varaličaru uopšte bile zanimljive, valja dobro pomučiti i pripremiti, a treba imati i sreće te ubosti dan (u ovom periodu redak) kada su brane u Opovu i Tomaševcu podignute, tj. kada pomalo propuštaju vodu, jer protfiši i bucovi rade samo kada je tok spor, dok onda kad ubrza možemo slobodno da se pakujemo i idemo na neku drugu vodu.
PROTFIŠI I BUCOVI sa dolaskom hladnijih dana obrazuju jata i zauzimaju karakteristična mesta. Uglavnom su to dublji delovi reke – limani sa mnogo potopljenog granja i raznih drugih podvodnih prepreka. Skriveni u tim zaklonima, vrebaju neoprezne žrtve, koje inače u prebistroj vodi ne bi uspeli da ulove. Srećom, te lokacije su uglavnom svake godine iste, pa iskusnijim ribolovcima nije teško da ih pronađu. Neke su dostupne i sa obale, ali pošteno govoreći, čamac je ipak neophodan. Zbog podvodnih prepreka, kojih se dve pomenute vrste ciprinida sada drže, potrebno je postaviti se tako da varalicu možemo da spustimo što dublje i bliže skrivenom jatu. Ovaj zabavni ribolov, koji na Tamišu može dati i lepe ribe, teške dobro preko kilograma, skoro je nezamisliv bez osetljivog pribora. Godinama eksperimentišući sa tankim strunama, ultralakim štapovima i malim veštačkim mamcima, uverio sam se da sve mora biti što lakše i finije, a u slučaju varalica i prilično malo (preciznije rečeno, najbolje su najmanje varalice koje mogu da zarone dovoljno duboko). U poslednjih nekoliko ovosezonskih izlazaka koristio sam toliko lak pribor da sam povremeno pomišljao da je na samoj granici upotrebljivosti za ovu vrstu ribolova, a pokazalo se da je baš takav pristup izuzetno produktivan... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu broj 390-)