Premda na nemačkom delu Odre peca veliki broj ribolovaca, a na svakih nekoliko kilometara ima i bar po jedan ribar, ova reka odlikuje se vrlo raznovrsnim ribljim fondom, pa umešni i uporni mogu da uspešno love više vrsta grabljivica. Pasionirani varaličari preko najvećeg dela godine mogu da se nadaju uspehu
Odra izvire u Češkoj, većim delom protiče kroz Poljsku, a u dužini od 187 km čini i granicu između nje i Nemačke, u kojoj je po veličini peta reka, posle Rajne, Dunava, Elbe i Ina. Od njenih 866 km ukupno, zahvaljujući izgradnji napera i drugim merama regulacije, plovno je čak 717 km. Iz Ščećinske lagune, severno od poljskog grada Ščećina, Odra kroz tri rukavca ističe u Baltičko more. Dubina joj u proseku iznosi 1–3 m, premda u donjem toku ponegde dostiže i 6 m. Sliv ove reke odlikuje izuzetno očuvana priroda, sa raznovrsnim životinjskim i biljnim svetom. Priobalje je velikim delom zaštićeno zakonom, tako da je prilaz motornim vozilima dozvoljen na veoma malom broju mesta. Mnoštvo divljih životinja (srna, lisica, zečeva, divljih svinja i dabrova) živi u okolnim šumarcima i uz obalu, pa je susret sa nekom od tih vrsta pri svakom izlasku na vodu vrlo izvestan. Sa nemačke strane je duž celog toka podignut bedem za zaštitu od poplava, duž koga vodi uređena biciklistička staza, sve do ušća. Netaknuta priroda, bogat eko-sistem i izgrađena infrastruktura čine Odru pravim magnetom za ribolovce, izletnike i ljubitelje prirode iz cele Nemačke.
RIBLJI FOND je izuzetno bogat i čine ga čak 43 registrovane vrste. Od grabljivica su najzastupljenije štuka, bucov, smuđ, som i bandar, a u manjoj meri ima i potočne pastrmke, klena, mrene i pojedinih predatora iz porodice salmonida, tipičnih za baltičkomorski sliv, kao što je morska pastrmka (podvrsta potočare) ili Coregonus maraena. U obilju bele ribe preovlađuju deverika i bodorka. Brojni rukavci, obrasli lokvanjima i podvodnom vegetacijom, kriju lepe primerke linjaka, a zastupljeni su, premda nešto slabije, i šaran, amur i tostolobik. Uslovi takođe pogoduju migratornim vrstama riba, kao što su jegulja i manić. Nedavno je započet projekat poribljavanja jesetrom, koja je nekada bila autohtona vrsta u Odri, ali su izgledi da se ona prilagodi sadašnjim prilikama još uvek dosta neizvesni.
REGULATIVA. Ribolov na Odri dozvoljen je tokom cele godine, uz poštovanje kvota dozvoljenog ulova i lovostaja za pojedine vrste. Minimalna mera za smuđa i štuku je 50 cm (u Nemačkoj se riba meri do kraja repa), dok za soma nema dužinskog ograničenja. Dnevno je dozvoljeno poneti maksimalno dva smuđa ili dve štuke, odnosno tri ribe tih dveju vrsta ukupno. Za soma važi ograničenje od jednog primerka dnevno. Prirodnim mamcem može se pecati na najviše dva štapa (s tim da se živa riba ne sme koristiti), a veštačkim na jedan. Štuka je u lovostaju od 1. januara do 31. marta, a smuđ od 1. aprila do 31. maja. Bucov je u zabrani od 1. aprila do 30. juna, dok za soma nema takvog ograničenja. Cena dnevne dozvole, koja uključuje i pravo na noćni ribolov, iznosi 10 evra, nedeljna staje 30 evra, a godišnja 80. Ribolovci koji žive na teritoriji Nemačke moraju imati položen ribolovački ispit, dok su stranci pri kupovini dozvole dužni da pokažu ribolovačku ispravu iz matične zemlje. Dopušteno je pecati i sa obale i iz čamca... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu broj 390-)