Pri pomenu fiberglasa, većina ribolovaca pomisli na nesalomive, ali teške i neretko preterano »glindžave« dvodelne štapove Germina i Tokoz, napravljene od punog materijala. Te robusne »motke« i danas su deo pribora mnogih starijih kolega, dok oni mlađi, a pogotovo varaličari i plovkaroši, preferiraju štapove od grafitnih (»karbonskih«) vlakana. Ali takva disproporcija u zastupljenosti ne znači da je fiberglas prevaziđen i da se ne koristi za izradu štapova (uključujući i neke ekskluzivne modele).
Bez ikakvog preterivanja možemo reći da se u sferi proizvodnje pribora za ribolov do sada odigralo svega nekoliko pravih tehnoloških revolucija, koje su donele značajna unapređenja i suštinske, dalekosežne promene. Jedna je došla sa početkom primene revolucionarnog materijala, koji je preoblikovao kompletnu ljudsku delatnost, ne samo pecaroški pribor. Pogađate, reč je o grafitnim (»karbonskim«) vlaknima. Ona se danas koriste za izradu mnogih predmeta i sklopova, od onih sa kojima se svakodnevno neposredno srećemo, do onih koje nalazimo u svemirskim letilicama.
Do momenta kada su grafitna vlakna na velika vrata ušla u svet ribolova, staklena vlakna (fiberglas) imala su apsolutni primat među materijalima od kojih se prave štapovi. Sada, nekoliko decenija nakon početka komercijalne primene ugljeničnih vlakana, ubedljivo su najzastupljeniji ribolovački štapovi od grafita. Svako ko obilazi prodavnice ribolovnog pribora i terene širom sveta može se uveriti u to. Štapovi od staklenih vlakana su skoro potpuno skrajnuti i mogu se eventualno pronaći u rukama starijih kolega pecaroša i retkih zaljubljenika i nostalgičara. Jednostavno se ugljenik (karbon, grafit) nametnuo kao prvi i pravi izbor. To nije neobično ako imamo u vidu neke od neospornih kvaliteta i prednosti koje poseduje kao materijal za izradu štapova za pecanje.
Međutim, ni fiberglas nikako nije za otpisivanje, jer ga krase neke osobine koje grafitni štapovi nemaju. Štapovi od staklenih vlakana se i dalje konstruišu i proizvode, a ako pročitate ovaj tekst do kraja saznaćete kako je to moguće i zašto fiberglas i dalje opstaje čak i u eri totalne dominacije štapova od ugljeničnih vlakana.
KADA UZMEMO U RUKE bilo koji štap za ribolov, najpre nam u oči pada blank. Onaj načinjen od staklenih vlakana po pravilu ima nešto veći konus odnosno prečnik osnove od onog izrađenog od grafita. Ovo je uslovljeno tehnološkim postupkom, ali i osobinama samog fiberglasa.
Zbog drugačijih odlika grafita i visokih tehnoloških mogućnosti njegove obrade, blankovi grafitnih štapova su elegantniji i tanji. Naravno, mnogo su i lakši, jer ugljenična vlakna imaju znatno manju težinu od staklenih... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 372-)