Psi i propeleri

U po­sled­njem na­stav­ku se­ri­ja­la o va­ra­li­ča­re­nju jed­nom od naj­e­fi­ka­sni­jih teh­ni­ka za lov štu­ke na ve­štač­ke mam­ce, sa­zna­će­te ko­je su omi­lje­ne »za­re« i »pro­pe­le­ri« jed­nog od naj­u­spe­šni­jih evrop­skih štu­ka­ro­ša i ko­je na­či­ne vo­đe­nja on pre­po­ru­ču­je za te iz­u­zet­no lov­ne po­vr­šin­ce.

Su­prot­no uvre­že­nom mi­šlje­nju, džer­ko­va­nje ni­je sa­mo lov ve­štač­kim mam­ci­ma ko­ji se kre­ću is­pod po­vr­ši­ne vo­de. Na­i­me, i na sa­moj po­vr­ši­ni ima­mo ve­li­ke, če­sto pot­ce­nje­ne mo­guć­no­sti da uspe­šno va­ra­li­ča­ri­mo štu­ku. A ve­ruj­te mi, jed­nom ka­da vam taj vid ri­bo­lo­va uđe pod ko­žu, te­ško će­te se od­u­pi­ra­ti že­lji da mu se stal­no vra­ća­te. Mo­glo bi se o pe­ca­nju štu­ke po­vr­šin­ci­ma na­ši­ro­ko pi­sa­ti, ali se ta­kav ri­bo­lov, naj­kra­će re­če­no, umno­go­me po­kla­pa sa lo­vom štu­ke na stan­dard­ne džer­ko­ve, tj. one ko­ji se naj­vi­še ko­ri­ste – na mo­de­le glaj­ding ti­pa.

Po­sto­ji ne­ko­li­ko osnov­nih vr­sta po­vr­ši­na­ca, a ja ću vam ovog pu­ta pred­sta­vi­ti one ko­je mo­že­mo pre­zen­to­va­ti na ma­nje-vi­še isti na­čin kao glaj­de­re. Po­če­će­mo od mo­de­la ko­ji se vo­de teh­ni­kom u ri­bo­lo­vač­kom žar­go­nu po­zna­tom kao »še­ta­nje psa« (eng. »wal­king the dog«). Ona je u Evro­pu sti­gla iz Ame­ri­ke, gde je ve­o­ma po­pu­lar­na i ra­do ko­ri­šće­na u lo­vu ma­ski­ja, štu­ke i ba­sa. Na na­šem kon­ti­nen­tu se na taj na­čin ma­nje pe­ca, iako mo­že bi­ti iz­u­zet­no efi­ka­san, a u po­je­di­nim si­tu­a­ci­ja­ma i naj­pro­duk­tiv­ni­ji.

ČE­STO ĆE­TE ČU­TI da se na po­vr­šin­ce uspe­šno lo­vi sa­mo za to­pli­jih me­se­ci. Ali mo­je is­ku­stvo je ne­što dru­ga­či­je. Na­i­me, mno­go pu­ta sam se uve­rio da na plit­kim ka­na­li­ma, ba­ra­ma i raz­li­vi­ma sa du­bi­nom od oko jed­nog me­tra mo­že­mo na po­vr­šin­ce hva­ta­ti štu­ku bu­kval­no pre­ko ce­le go­di­ne. Na du­bljim vo­da­ma je dru­ga­či­je – na nji­ma va­ra­li­ča­re­nje po­vr­šin­ci­ma uisti­nu je­ste ve­za­no za vi­še tem­pe­ra­tu­re vo­de, pri ko­ji­ma se ri­ba di­že u gor­nje slo­je­ve, pa je naj­e­fi­ka­sni­je ne­gde od ma­ja do sep­tem­bra. Uz to, imaj­te u vi­du da se tre­ba fo­ku­si­ra­ti na pli­će de­lo­ve i zo­ne pod vo­de­nom ve­ge­ta­ci­jom i na či­sti­ne tik uz po­jas ra­sti­nja. No uspeh ni­je za­ga­ran­to­van čak i ako se pri­dr­ža­va­mo sve­ga upra­vo re­če­nog o du­bljim vo­da­ma, jer na ne­ki­ma od njih štu­ka, iz raz­lo­ga ko­je ne mo­že­mo do­ku­či­ti, od­lič­no re­a­gu­je na po­vr­šin­ce, dok ih na dru­gi­ma mo­že­mo ba­ca­ti bu­kval­no 50 go­di­na bez ika­kvog efek­ta. Na­čel­no, po­treb­no je da vo­da bu­de pri­lič­no pro­vid­na, a bo­lje je da pri­rod­ne hra­ne ne­ma mno­go, ali sam na po­vr­šin­ce ti­pa »za­ra« lo­vio i u Šved­skoj, na Bal­ti­ku, dok je vo­da vri­la od be­ža­nja i iska­ka­nja ha­rin­gi ko­je su ušle na mrest i ko­ji­ma se štu­ka in­ten­ziv­no hra­ni­la.

Na raz­ma­tra­nje upo­tre­blji­vih šta­po­va i ma­ši­ni­ca ne mo­ra­mo tro­ši­ti mno­go re­či. Pri­bor pri­men­ljiv za džer­ko­va­nje sa­svim je od­go­va­ra­ju­ći i za pe­ca­nje po­vr­šin­ci­ma. Šta­vi­še, mno­gi­ma od njih (a pre sve­ga tzv. pro­pe­le­ri­ma), bu­du­ći da ne pra­ve pre­ve­li­ki ot­por, mo­že­mo bez ika­kvih pro­ble­ma pe­ca­ti i šta­po­vi­ma sa sta­ci­o­nar­nom ma­ši­ni­com, du­gim 2,4 m, pa čak i ne­što vi­še, sa­mo ako ima­ju te­ži­nu ba­ca­nja do­volj­nu da pre­ci­zno iz­ba­ce oda­bra­ni ve­štač­ki ma­mac na po­treb­nu da­lji­nu.

Lov po­vr­šin­ci­ma naj­za­ni­mlji­vi­jim či­ni to što vr­lo če­sto vi­di­mo ne sa­mo tre­nu­tak naj­če­šće iz­u­zet­no eks­plo­ziv­nog na­pa­da već i pri­pre­mu za nje­ga. Dok se »za­ra« ge­ga le­vo-de­sno po po­vr­ši­ni, iz­ve­žba­no oko će u ne­kom ča­su pri­me­ti­ti mre­ška­nje vo­de, kak­tkad i de­se­tak me­ta­ra po stra­ni, ka­ko kre­će ka va­ra­li­ci, po­ste­pe­no ubr­za­va­ju­ći i po­ve­ća­va­ju­ći se, dok se ne pre­tvo­ri mal­te­ne u ma­li ta­las. To se ka na­šem mam­cu ustre­mi­la is­pro­vo­ci­ra­na štu­ka, ko­ja će tre­nu­tak doc­ni­je si­lo­vi­to na­sr­nu­ti na nju i zgra­bi­ti je! Tu na­sta­je pro­blem za ne­is­ku­sne ri­bo­lov­ce, ko­ji­ma se či­ni da su već ulo­vi­li ri­bu, pa re­a­gu­ju čim vi­de ka­ko se nje­na ve­li­ka usta pu­na oštrih zu­ba skla­pa­ju oko mam­ca. A to je ve­li­ka gre­ška, jer pre­br­zo re­a­go­va­nje u ve­li­kom bro­ju ova­kvih slu­ča­je­va zna­či pro­ma­šaj... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 372-)