Iako je njen riblji fond ove godine poprilično osiromašen preteranim izlovom različitim sredstvima, Topla Mlava je još uvek jedna od najatraktivnijih voda u Braničevskom okrugu, na koju rado dolaze i ribolovi iz udaljenih delova Srbije. Poslednjih nedelja, oni umešniji i spremni da se malo potrude, ostvarivali su veoma dobre ulove
Druga polovina jeseni na Toploj Mlavi kod sela Stari Kostolac protiče u znaku ulova sitnijeg šarana i bele ribe, ali daleko od toga da su sve kolege koje su na ovom kultnom reviru pecale u novembru bile zadovoljne. Kao po pravilu, najviše uspeha imali su fideraši, naročito oni koji nisu štedeli na primami i mamcima, i nije ih mrzelo da eksperimentišu u potrazi za najefikasnijim pristupom.
Saša Jakovljević i Ivan Stanojević, članovi fider-ekipe požarevačkog OSR Smuđ, kojima su se u nekoliko navrata pridružili Saša Stojadinović Crni i Danijel Ranisavljević Deni, imali su odlične ulove, iako su na vodu išli neuporedivo ređe nego ranijih godina. A svima nam je poznato da je bez redovnih izlazaka teško računati na dobre rezultate.
– Ako ideš na pecanje 3-4 puta sedmično, ogromne su šanse da ćeš »ubosti« bar jedan dobar dan u nedelji. Čim na vodu počneš da izlaziš tek nekoliko puta mesečno, sreća postaje mnogo važniji faktor, ali čak i tada ozbiljnost u pristupu i upornost nastavljaju da igraju značajnu ulogu – siguran je Jakovljević.
Ova ekipa je tokom druge polovine novembra u više navrata pecala oko 1 km nizvodno od Brbora, kod dalekovoda, gde su ribolov otežavali dugotrajni vetar i veoma visok vodostaj za ovo doba godine.
– TO ŠTO SU NAM NOGE konstantno u vodi i nije neki problem kada se čovek zaštiti toplom odećom i obućom, ali široki pojas priobalne trave veoma otežava vađenje riba, pa nam krupniji primerci često spadaju. I na petnaestak metara od obale postoji pojas potopljene vegetacije i nešto granja, pa posle kontre odmah skačemo sa stolice i sa visoko podignutim štapom pokušavamo da prevučemo ribu preko te prepreke. Nekada nam to uspe, a nekada ne, pa se riba dokopa zaklona i otkači, pogotovo šaran – objašnjava Saša.
Za razliku od njega, Denija i Crnog, koji su vrhove štapova podizali visoko (koliko je to košava dozvoljavala), kako bi što manji deo strune bio u vodi, Stanković je pecao kao na stajaćoj vodi, postavljajući svoje fidere paralelno sa površinom.
– Iako je Mlava visoka, voda je čista i više ne nosi lišće, a tok je relativno spor, pa na ovaj način eliminišem uticaj jakog vetra koji nam otežava ribolov. Na jedan štap pecam belu, a malo nizvodnije uvek zabacim i fider za šarana, sa kratkim predvezom, udicom veličine 10 i »projom« (valjkom). Naravno, šaran često dođe baš na štap i sistem na koji ne bi trebalo i onda nastaju slatke muke, ali upravo to i daje draž ribolovu na mom omiljenom terenu – uz smeh priča Iva, ne skidajući pogled sa vrhova.
VODA JE I HLADNA, PA RIBA prilično pipavo uzima, osim kada na mamac nalete sitan bucov ili šaran. Uz upotrebu maksimalno tankih predveza i sitnih udica udarci bi svakako bili češći, ali takav pristup je delotvoran samo na čistim terenima bez podvodnih prepreka i tamo gde ne postoji šansa da na udicu dođe šaran od 4-5 kg. Kao i obično, rešenje je u kompromisu, pa su četvorica prijatelja koristila predveze promera 0,16 mm i udice veličine 14... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 417-)