Na dnu, uz lokvanj

Ba­bu­ška je jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih ri­ba u na­šim kra­je­vi­ma zbog to­ga što je broj­na i što se re­la­tiv­no la­ko lo­vi. Ali na vo­da­ma u ko­ji­ma je ne­ma pre­vi­še, a ima do­sta ve­ge­ta­ci­je u ko­joj mo­že da se kri­je, ovu ri­bu – kat­kad vr­lo oba­zri­vu i pri­lič­no iz­bir­lji­vu – če­sto ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no upe­ca­ti.

Kao i sva­ke go­di­ne, još od po­čet­ka apri­la sam sa ne­str­plje­njem iš­če­ki­vao uobi­ča­je­ni pro­leć­ni cug ba­bu­ške na Opo­vač­kom du­nav­cu. Ali ne­po­volj­ne vre­men­ske pri­li­ke (tj. hlad­no vre­me) od­lo­ži­le su mrest te ri­be, pa su po­volj­ni­ji uslo­vi za pe­ca­nje na­stu­pi­li tek po­čet­kom ma­ja. Na­rav­no, pr­vu slo­bod­nu pri­li­ku is­ko­ri­stio sam za od­la­zak na jed­nu od me­ni naj­o­mi­lje­ni­jih vo­da, ko­ja me neo­do­lji­vo pri­vla­či iako joj je ri­blji fond po­sled­njih go­di­na ne­u­po­re­di­vo si­ro­ma­šni­ji ne­go u vre­me ka­da je bi­la jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih sta­ja­ći­ca u oko­li­ni Be­o­gra­da (ne­gde do sre­di­ne de­ve­de­se­tih – prim. ur.).

Zbog mno­štva cver­gla­na, na Opo­vač­kom du­nav­cu ne ko­ri­stim bra­šna­ste pri­ma­me, već is­klju­či­vo kla­sič­nu me­ša­vi­nu ku­va­nog zr­ne­vlja – sta­rog ku­ku­ru­za, še­ćer­ca, pše­ni­ce i ko­no­plje. Me­sto pri­hra­nju­jem ba­ca­ju­ći iz ru­ke ne­ko­li­ko ša­ka od­mah po do­la­sku na vo­du, a po­tom pra­tim ak­tiv­nost ri­be, pa ka­da ona poč­ne da je­nja­va, do­dam po­ko­ju ša­ku.

Ri­bu tra­žim uz još uvek pri­lič­no re­dak lo­kvanj kraj oba­le sa ko­je pe­cam. Odav­no sam, na­i­me, shva­tio da se krup­ni­ja ba­bu­ška za­dr­ža­va uz nje­ga, pa pri­sta­jem na ri­zik: una­pred ra­ču­nam na to da ću iz­gu­bi­ti bar ne­ko­li­ko udi­ca, a mo­žda i po­ko­ji plo­vak, ali znam da ću sko­ro si­gur­no uži­va­ti u za­ma­ra­nju le­pih ri­ba ka­da na­đu mo­ju pri­ma­mu i po­tom ma­mac. Mno­gi ri­bo­lov­ci ko­je vi­đam na Opo­vač­kom du­nav­cu, iako zna­ju gde je ba­bu­ška, za­ba­cu­ju na či­sti­nu i za­do­vo­lja­va­ju se ulo­vi­ma bo­dor­ke, cr­ven­per­ke i dru­ge sit­ne be­le ri­be.

Ma­mac ser­vi­ram na sa­mom dnu, jer se ba­bu­ška uglav­nom sa nje­ga i hra­ni... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 376-)