Iskusne šarandžije većinu izlazaka na vodu koriste i da isprobaju neke prezentacije, mamce, delove pribora, varijante hranjenja. A kada je na vodi višečlana ekipa sastavljena od vrsnih ribolovaca, mogućnosti za poređenje i prikupljanje bitnih informacija, a naravno i za dobre ulove, još su veće.
Jezero Kasapska ada kod Novog Sada nastalo je iskopom peska za potrebe gradnje auto-puta. Njegovo pretvaranje u komercijalni revir počelo je 2010. godine. Tada je priobalje pošumljeno, a u vodu su ubačene školjke i panjevi. Riblji fond su u to vreme činili štuka, tolstolobik, melez (babuška) i deverika, a potom je uneto i sedam tona amura i šarana (prosečne težine 7,8 kg), od kojih je najveći imao 21 kg. Revir, kojim upravlja udruženje sportskih ribolovaca Glaucus, počeo je sa radom 2011. godine.
Voda je čista, gotovo bistra, i bogata kiseonikom, pa je riba izuzetno borbena i u dobroj kondiciji. Dno je peskovito, kao i u celoj bližoj okolini (ovuda je, po nekim podacima, nekada tekao Dunav). Od većine šaranskih revira Kasapska ada se razlikuje po izrazito neujednačenoj dubini, koja varira od 1,5 do čak 8 m, dok u proseku iznosi 4,5 m. Zbog tih oscilacija, pecanje je prilično zahtevno i nalaže upotrebu markera radi ispitivanja dna i pronalaženja izglednih mikrolokacija. Do svakog od 14 uređenih i prostranih mesta može se doći kolima.
KRAJEM PRVE DEKADE maja, tročlani Meleg Bait tim, koji su činili Zoran Musulin, Lazar Kupreški i potpisnik ovog priloga, odlučio je da jedan dan provede na ovoj vodi, i to pecajući na poziciji 12. Po dolasku smo najpre raspakovali pribor i podigli šator, a potom pristupili markiranju dna. Odlučili smo da prihranu i mamce plasiramo na 75 m udaljeni sprud. Dubina je na njemu bila 3,5 m, a u zoni koja ga okružuje dvostruko veća. Kako do spruda dopire znatno više sunčeve svetlosti nego do dna oko njega, usled čega ima i više prirodne hrane, znali smo da riba tu izlazi u potrazi za jelom. Znali smo, ujedno, da moramo da zabacujemo i prihranjujemo maksimalno precizno, jer bi pri svakom prebačaju ili podbačaju mamci ili hrana završili u većoj dubini, gde mogućnost da se šaran javi takođe postoji, ali je znatno manja nego na sprudu. Najlon sa marker štapa smo izmerili do dela zakačenog za lajn-klip, namotavajući ga oko dva kočića udaljena 4 m jedan od drugog (kao što je opisano u tekstu objavljenom na ovim stranama u prošlom broju), i potom obeležili mesto sa kog ćemo zabacivati, te pristupili odmeravanju potrebne dužine najlona na štapovima sa kojima ćemo pecati i na spod štapu (namenjenom za bacanje raketa sa primamom)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 376-)