Tokom perioda izrazite aktivnosti grabljivica česti su udarci u kratkim vremenskim razmacima. Dešava se u takvim prilikama i da dvojica ribolovaca koji pecaju jedan do drugog istovremeno imaju ribu na štapu. Ali koliko puta ste čuli da je jedna riba gotovo istodobno uzela dva veštačka mamca?!
Znajući da momci sa kojima sam tog dana krenuo da pravim reportažu o lovu smuđa na Velikoj Moravi često dobijaju i soma, u auto sam za svaki slučaj stavio dva štapa. Osim svog novog ljubimca – laganog dvodelca Rapture Inova Nano Spin od 2,7 m, težine bacanja 20–50 g, kao stvorenog za džigovanje staklenookog, poneo sam i ABU Garcia Accuflex, deklarisane (ali i realne) težine bacanja 35 g, koji bi, uveren sam, mogao da se izbori sa skoro svakim brkatim moravskim »kolateralcem«.
Dok sam nešto kasnije prebacivao opremu iz svojih kola u auto Darka Cvejića Skoleta iz Poljane, ne želeći da bilo šta prepustim slučaju, još jednom sam upitao Mladena Justinovića Švabu, mladog ribolovca o kome smo prvi put pisali još u Ribolovu br. 233: – Jesi li sto posto siguran da će mi ovo štapče biti dovoljno?
– Bez brige Sale. Opusti se i uživaj – odgovorio mi je Švaba. Stoga sam naposletku uzeo samo Inovu, nakon čega smo zajedno sa Ljubišom Mitićem Fajom i najmlađim članom ekipe Lazarom Delijom Bogojevićem krenuli ka Moravi.
Očekivao sam da ćemo pecati u blizini Poljane, ali smo otišli desetak kilometara uzvodno, na terene na koje su Švaba, Skole i Laza pobegli krijući se od strujaroša i »nelojalne konkurencije«, oličene u ribolovcima koji ne poštuju propise, a na vraćanje riba u meri reaguju psovkama i kletvama.
TEREN JE BIO kao iz snova, ali mi je odmah bilo jasno da na ovom delu reke nije lako loviti – s jedne strane su velika debla, koja je snažna matica uredno naslagala uz kamen, dok je sa druge dugački kontratok prepun granja i kamenih gromada. »Teško mesto – teške ribe«, pomislio sam gledajući svoju tananu Inovu sa Spro Blue Arcom 9300 i pletenicom od samo 0,12 mm.
Premda sam planirao da isprobam neke nove varalice, Mladen je insistirao da uzmem nekoliko silikonskih glavinjara koje vrlo uspešno pravi za sebe i svoje kolege. Početna pozicija bila je idealna za jednog ribolovca, ali su na njoj mogla da pecaju i dva uigrana varaličara, pa sam na kamenom špicu ostavio Švabu i Lazu, a ja sam se spustio pedesetak metara nizvodno, na kraj kontratoka... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 355-)