Prolećni lov smuđa veliki je izazov, jer traži od ribolovca posvećenost, ali i znanje i intuiciju koji će pomoći da se u brojnim samo naizgled sličnim a zapravo vrlo različitim situacijama snađe i odabere pravo mesto, vreme, varalicu i prezentaciju
Krajem proleća većina ribljih vrsta završava reproduktivne aktivnosti i počinje s intenzivnom ishranom. Taj prelaz s jednog režima na drugi nije nagao već je usklađen sa smenom godišnjih doba, i nekad počinje ranije i traje duže, a nekad kasnije i traje kraće. Za smuđolovce – varaličare od velike je važnosti da uoče promene u prirodi i da strategiju i taktiku ribolova usklade sa ponašanjem smuđa u aktuelnim uslovima.
Opadanje vodostaja na rekama, bistrenje i usporenje rečnog toka, kao i rast temperature vode uobičajene su pojave za kraj maja i početak juna. Naravno, ne dešavaju se svake godine iste promene u isto vreme, a parametri koji ih određuju su gotovo uvek različiti od lanjskih. Lov smuđa u okolnostima koje su naizgled identične, a zapravo različite, za posvećenog smuđolovca svake sezone predstavlja novi izazov. Nema te situacije u kojoj je ulov zagarantovan i zbog toga će ribolov smuđa vazda biti nedorečena zanimacija kojoj se iznova vraćamo sa novim idejama i većim elanom.
SA POVLAČENJEM VODE, RELJEF priobalja se menja i dobra ribolovna mesta se duž obale otvaraju svakodnevno. Mnogi rtovi, šporne, prelivi, brzaci i manji limani, koje je velika voda naizgled »ispeglala«, sada oživljavaju i postaju okupljališta riba. Ribolovci koji za nekoliko sezona imaju evidenciju stanja na ribolovnim mestima u odnosu na nivo reke mogu unapred planirati izlaske kada je vodostaj najpovoljniji. Osim toga, poučeni iskustvom iz prethodnih sezona, mogu izbeći već počinjene greške i povećati uspešnost u ribolovu primenom novih ideja i taktika na istom mestu.
Kako se reka bude bistrila i usporavala, aktivnost smuđa će sve više biti koncentrisana na kratke večernje i jutarnje cugove u priobalju, a u toku dana će biti umerena i ispoljavaće se pri dnu, na dubokim mestima. Takvo ponašanje smuđa je osnovni uslov za uspešno varaličarenje sa obale na voblere i za vertikalno džigovanje iz čamca.
Kao i prilikom porasta, taktiku ribolova treba uskladiti sa optimalnim vodostajem za konkretno mesto. Neke pozicije će u zavisnosti od brzine opadanja vode biti aktuelne svega nekoliko časova ili dana, te promenu mesta treba planirati unapred tako da na svakoj mikrolokaciji pecamo po idealnom vodostaju.
KADA JE NIVO NEŠTO VIŠI, a tok brži, najbolje je loviti sa uređenih obala, iz prostog razloga što su promene na njima najmanje, a optimalan vodostaj najduže traje. Viši vodostaj uobičajeno podrazumeva i mutnjikavu vodu, po kojoj smuđa možemo očekivati veoma blizu obale. Ponašanje smuđa po pravilu karakterišu umerena i vremenski razvučena aktivnost i mlaki napadi na varalicu u toku dana. Ako se na mestu zatekne pokoji krupniji »macan«, besno će nasrnuti na sporo vođen srednjeroneći vobler, ali tek po mrklom mraku. Sa daljim opadanjem vode, napadi na varalicu će biti sve »cmoljaviji« (»kilaviji«), a ulov sve sitniji. To je pouzdan pokazatelj da mesto više nije u optimalnom vodostaju i da treba preći na naredno... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 402-)