Iako jedan od najzagađenijih vodotoka u Srbiji, Begej je stanište mnogih vrsta riba, uključujući i sve grabljivice iz ravničarskih voda dunavskog sliva. Kada to uslovi dozvoljavaju, na njemu se mogu hvatati štuka, som, bucov i smuđ, a letos se varaličarilo naptrosečno dobro...
Begej je jedna od vojvođanskih reka koje su u večnoj senci većih vodotoka (Dunava, Tise, Tamiša i Save), iako ima šta da ponudi ribolovcima. Štaviše, malo ko, osim pecaroša iz Zrenjanina i okoline, uopšte zna da zapravo postoje dva Begeja – tzv. Stari Begej, koji iz Rumunije u Srbiju ulazi kod banatskog mesta Hetin i potom se uliva u kanal DTD nedaleko od Jankovog Mosta, i Kanal Begej, koji je plovan, a ide kroz Temišvar, ulazi u Srbiju kod Srpskog Itebeja i takođe se uliva u DTD, bliže Kleku. Dalje, od prevodnice kod tog sela, postoji samo jedan tok Begeja, koji prolazi kroz Zrenjanin (gde je pregrađen na tri jezera), pa kraj Ečke, Stajićeva i Perleza, nadomak koga se uliva u Tisu (prekoputa Titela).
Na kanalskom delu se manji ciprinidi uspešno pecaju na plovak ili lakom dubinkom, ciljano se lovi šaran, a na varalice se hvataju sve grabljivice ravničarskih voda. Nažalost, jedan od glavnih razloga za takav (relativno bogat) riblji fond je to što zbog velike koncentracije u mulju nataloženih teških metala (koja po nekim procenama višestruko premašuje dozvoljene granice), malo ko pomišlja da jede ribu iz ove reke.
Ribolov na Begeju kod Zrenjanina i malo uzvodno je u letnjem periodu najčešće pravo mučenje zbog velike količine plivajuće trave, koja u njega dolazi iz DTD kanala i iz gornjeg toka, ali se nekada (kao ove godine) desi da tog problema nema, pa smo neke moje kolege i ja veoma uspešno varaličarili uzvodno od uliva DTD-a, kod sela Klek u takozvanoj Marini, gde ukotvljena plovila zauzimaju između 200 i 300 m obale, koja je zbog toga preko noći osvetljena reflektorima, pa su uslovi za pecanje po mraku odlični... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 334, od 11.10.2013.)