Već dugo imam običaj da poslednji dan aprila iskoristim za simbolično zatvaranje prolećne sezone varaličarenja štuke, budući da od prvog maja počinjem da intenhzivno pecam smuđa.
Zbog mnoštva privatnih obaveza, za ribolov sam ovog puta na raspolaganju imao samo tri jutarnja sata, pa sam za kratak porodični izlazak odabrao jedno jezerce nedaleko od Požarevca, na koje smo stigli desetak minuta pre nego što je sunce počelo da se pojavljuje iznad stiške ravnice, ali nam je odmah bilo jasno da će dan uistinu biti neobično topao, kako su i prognoze govorile. Moj otac se opredelio za lov bele ribe na plovak, a Aleksandar i ja smo sa varaličarcima u rukama odmah krenuli u obilazak izglednih mesta, koja na ovoj nevelikoj stajaćici mogu da pronađem i zatvorenih očiju, budući da sam na njoj pecao mnogo puta.
Nismo pecali ni desetak minuta, kada sam na Orka Šed od 14 cm uhvatio štukicu od 500-600 g, a već na sledećoj poziciji i moj sin je imao udarac, na beli Savage Gear Cannibal Shad od 12,5 cm, ali je mu štuka odmah posle kontre spala.
Iako je proleće ove godine okasnilo dobre tri nedelje, drezga uveliko buja sa dna i na mnogim mestima otežava vođenje većine veštačkih mamaca. Kako sam propustio da ponesem površince, preostali su nam leptiri, koje je sa visoko podignutim vrhom štapa moguće voditi dovoljno plitko. Aleksi sam dao Blue Fox veličine 4, u dekoru bandara, a ja sam na kraj predveza od Hard Monoa nosivosti 40 lb stavio jedan od svojih najvećih favorita... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 323-)