Neodoljiva privlačnost

U he­mij­skom smi­slu, ami­no­ki­se­li­ne su je­di­nje­nja ko­ja sa­dr­že amino grupu (-NH2) ikarboksilnu grupu (-CO­OH). Nji­ho­va glav­na bi­o­lo­ška ulo­ga je iz­grad­nja p­rotei­na­. Or­ga­ni­zam ša­ra­na i dru­gih ri­ba (baš kao i ljud­ski), ne­ke ami­no­ki­se­li­ne pro­iz­vo­di sam, a osta­le mo­ra­ju bi­ti une­te kroz hra­nu, da bi bi­lo mo­gu­će nor­mal­no funk­ci­o­ni­sa­nje.

Za­to ša­ran ve­o­ma do­bro re­a­gu­je na pri­su­stvo ami­no­ki­se­li­na u svo­joj oko­li­ni, a njih is­pu­šta­ju mno­gi sit­ni vo­de­ni or­ga­ni­zmi (školj­ke, pu­že­vi, ra­ko­vi...), ko­je ci­pri­ni­di po tom mi­ri­snom tra­gu pro­na­la­ze i, bu­du­ći da ih in­stink­tiv­no pre­po­zna­ju kao pre­ko po­treb­ne, uno­se ih bez oko­li­ša­nja.

Ma ko­li­ko se mi u to­ku pri­pre­ma ma­ma­ca tru­di­li da kom­bi­no­va­njem raz­li­či­tih sa­sto­ja­ka po­stig­ne­mo ide­al­nih sa­stav, uvek će na­šim mam­ci­ma i pri­ma­mi ne­do­sta­ja­ti bar ne­ka od ami­no­ki­se­li­na. Za­to i po­sto­je tzv. ami­no­ki­se­lin­ski adi­ti­vi, ko­je u svo­joj po­nu­di ima­ju mno­ge fir­me, a či­jim do­da­va­njem po­ve­ća­va­mo pri­vlač­nost boj­li­ja i dru­gih po­sla­sti­ca za ša­ra­na, pa i ostva­ru­je­mo bo­lje ulo­ve.

Či­ste ami­no­ki­se­li­ne se ko­ri­ste npr. u bo­di­bil­din­gu, dok su u ša­ran­skom ri­bo­lo­vu one kom­bi­no­va­ne sa ra­znim dru­gim sa­stoj­ci­ma (mi­ri­snim atrak­to­ri­ma, eks­trak­ti­ma itd.), ta­ko da to, bez ob­zi­ra na na­ziv, za­pra­vo ni­su pot­pu­no či­ste ami­no­ki­se­li­ne, već je­di­nje­nja ko­ja ima­ju spe­ci­fič­ni mi­ris, ukus i slat­ko­ću ko­je bi tre­ba­lo da se svi­de ri­bi, pri­vu­ku je na hra­ni­li­šte i na­gna­ju da se na nje­ga vra­ća. Ma­mac pra­vil­no tre­ti­ran ami­no­ki­se­li­na­ma znat­no je atrak­tiv­ni­ji od onog kom taj adi­tiv ni­je do­dat. Ali, mo­ra­mo do­bro pa­zi­ti da ne pre­te­ra­mo sa tim sa­stoj­kom, ka­ko ne bi­smo po­kva­ri­li ma­mac ili pri­hra­nu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 325-)