Ada Ciganlija nadaleko je čuvena pre svega kao najveće prestoničko kupalište u letnjem periodu. Ali, ovo lepo veštačko jezero nedaleko od centra grada, iako danas više ne nudi tako povoljne uslove za ribolov kao do pre petnaestak godina, još uvek je privlačno za pecaroše, a oni koji ga dobro poznaju i redovno posećuju mogu da ostvare i natprosečne ulove za naše prilike.
Savsko jezero, mnogo poznatije kao Ada Ciganlija, u stvari je rukavac Save, između njene desne obale i desne obale izduženog ostrva gore pomenutog imena. Još je Miloš Obrenović uvideo svu lepotu i značaj ovog bisera prirode, pa ga je 1821. godine proglasio za »državno i narodno dobro«.
Realizacija ideje da se napravi jezero, kao glavni deo centra za odmor, razonodu i sportske aktivnosti Beograđana, otpočela je 1957, a glavnina posla završena je deceniju kasnije. No radovi na uređivanju jezera potrajali su do 1978, a od tada do danas ono se, kao i celo ostrvo, iz godine u godinu manje ili više menja.
VODA: Dužina akumulacije (koja se nalazi na nadmorskoj visini od 73 m) iznosi 4,4 km, prosečna širina 250 m, a dubina se kreće između 3 i 6 m. Zapremina je oko 4 miliona kubnih metara (pri srednjem vodostaju), površina vodenog ogledala približno 0,9 kvkm, a celog kompleksa Ade Ciganlije 800 ha. Voda je izuzetno čista, budući da joj kvalitet varira od prve do druge kategorije (slabiji je, naravno, u sezoni kupanja). Bazna je, sa pH vrednošću od 8,2 do 8,7, a providi se van kupališne sezone i do 5 m! Sve su to odlični preduslovi za bogat riblji fond. Nažalost, to nikada nije rezultiralo ribljim bogatstvom odgovarajućim potencijalu, a iz ribolovačkog ugla gledano, još je tužnije to što su ulovi danas neuporedivo manji nego pre dve-tri decenije.
Pre 20-25 godina, ovde se redovno pecao smuđ, povremeno i kapitalan, a bilo je i krupnih somova, naročito u prolećnom cugu. Skoro svi tada poznati beogradski varaličari bili su na jezeru. Som se najčešće pecao velikim duplim kašikama, a mi smuđaroši smo koristili sve moguće vrste voblera i... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 371-)