Na fider se love ribe raznih veličina, od najsitnije bele do krupnih šarana, ali je pribor koji se koristi za ovu tehniku sve vreme izložen povelikim opterećenjima zbog čestih zabačaja i vađenja sistema te nemale težine hranilica. Zato uopšte nije svejedno kakvu ćemo mašinicu odabrati. Naš stalni saradnik, vrsni fideraš, prvak Srbije i državni reprezentativac otkriva šta je pri tom bitno, a na šta ne moramo obraćati previše pažnje.
1. VELIČINA mašinice je u direktnoj vezi sa uslovima na terenu na kome se lovi, tj. sa njegovom zahtevnošću. Za uobičajeni ribolov na našim otvorenim vodama, bilo da je reč o stajaćicama ili manjim tekućicama, idealne su mašinice veličine 3.000-4.000 (po Shimanu). Međutim, na komercijalnim revirima na kojima je ciljana riba krupan šaran, zatim na terenima gde su potrebni daleki zabačaji i tamo gde se bacaju tereti od preko 100 g, odnosno gde se koriste najloni većeg prečnika od 0,20 mm, potrebne su robusnije mašinice većeg kapaciteta – od 5.000 pa čak do 8.000 (takođe po Shimanu, što znači da primaju od 100 m najlona prečnika 0,50 mm do 100m/0,80mm).
2. SLAGANJE strune je najvažnija karakteristika svake mašinice (ili bar jedna od najvažnijih), a njegova preciznost ujedno odlično pokazuje koliko je sklop valjano osmišljen i napravljen. Pod dobrim slaganjem podrazumeva se ujednačeno raspoređivanje najlona na špulni, kojim se omogućavaju daleki izbačaji bez prevelikog napora, a mogućnost mršenja svodi na minimum, što najlonu povećava trajnost (jer se ne gužva, ne gnječi i ne seče sam sebe, što se dešava kada namotaji ne ležu pravilno). Dakle, ne treba se povoditi samo za izgledom čekrka i osećajem kada okrećemo ručicu dok je kalem prazan. Tek kada namotamo strunu možemo da vidimo da li mašinica prolazi jedan od najvažnijih testova sa zadovoljavajućom ocenom. Kvalitet slaganja je posebno bitan u fideru, budući da se u najvećem broju slučajeva peca na tonuće najlone, koji su znatno krući od plivajućih.
3. BROJ LEŽAJEVA veoma često izaziva zabunu kod ribolovaca, čak i onih iskusnijih, jer ima dosta onih koji tvrde da je poželjno da ih bude što više. Tačno je da više ležajeva donosi mekši, precizniji i komforniji rad, ali je bitno kakvog su kvaliteta i da li su raspoređeni na prava mesta. Najčešće se broj ležaja iskazuje sa dva broja (npr. 5+1), od kojih prvi označava broj kuglagera (kojih je od jedan pa do čak 12-13), a drugi pokazuje broj nepovratnih ležaja (veoma retko je veći od 1). U broj kugličnih ležaja uračunava se i lager u vođici strune (koji mnogi čekrci imaju), koji ne doprinosi boljem radu mehanizma, ali svakako doprinosi trajnosti tog dela sklopa.
4. KOČNICA je takođe često predmet sporenja među ribolovcima. Jedni se kunu u prednji dril, dok ga drugi smatraju nepraktičnim i zastarelim. Jedni preferiraju zadnju kočnicu, a drugi tvrde da je ona ahilova peta čekrka i da nije dobro rešenje, pre svega zbog toga što ... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 422-)