Krajem prve polovine jeseni, kada temperature vazduha i vode značajnije opadnu, a velike reke počnu da nadolaze i mute se, većina grabljivica po pravilu počne da se vrlo intenzivno hrani, kako bi se pripremila za predstojeću zimu i tada se može veoma uspešno loviti. Međutim, naše reke su, zahvaljujući neobično toplom i prilično suvom vremenu za ovo doba godine još uvek dosta zagrejane, bistre i niske. Kako uspešno varaličariti u takvim uslovima?
Poslednje nedelje na Dunavu obilježio je prilično nizak vodostaj (potpuno očekivan, s obzirom na gotovo zanemarljivo malu količinu padavina krajem prve polovine jeseni), koji je uz to bio u stalnom opadanju. Kako je voda ujedno bila bistra i još relativno topla (oko 15º C na području Beograda), po vedrom vremenu, kakvo je preovlađivalo, varaličarenje sa obale tokom dana bilo je gotovo potpuno besmisleno, a čak ni iz čamca nije bilo jednostavno prevariti iole krupnijeg smuđa.
Većina kolega sa plovilima forsirala je vertikalno džigovanje na dubljim mjestima, na kojima je bilo i logično očekivati javljanje smuđa preko dana, ali se čak ni oni nisu mogli pohvaliti nekim boljim ulovima po sunčanom vremenu. Moji prijatelji i ja smo u ovom periodu intenzivno izlazili na Dunav kod Beograda i obilazili čamcem mnoge izgledne terene, kako malo iznad grada, tako i oko ušća Save i nizvodno od Pančevačkog mosta, a iako smo pretpostavljali da bismo na kedera mogli bolje proći, odlučili smo da bacamo samo varalice i da probamo da sami sebi dokažemo da je i u teškim uslovima na njih moguće uspješno loviti.
VRIJEME I MJESTO. Posebnu pažnju posvećivali smo ulazima u limane, naperima sa spoljne strane i sprudovima na otvorenoj vodi. Iako je tokom većeg dijela dana smuđ bio u dubljim djelovima rijeke, a naročito u sredini limana, povremeno je izlazio u pliće zone da se hrani, a mi smo se fokusirali na takve pozicije i lov aktivnih grabljivica na njima... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 336 od 08.11.2013)