Štuka se širom sveta, pa i kod nas, odvajkada na prirodne mamce (pre svega na žive kedere) uspešno lovi različitim sistemima sa plovkom (»balerinom«). Oni mogu biti slobodni ili usidreni, sa fiksnim ili klizećim plovkom. Postoji, međutim, i jedno »srednje« rešenje, koje se veoma retko primenjuje, a oni koji ga koriste tvrde da je izuzetno dobro.
Pri pecanju sitne bele ribe na plovak na Zapadnoj Moravi, prečesto mi se dešavalo da ulovljenog »beljaka«, na metar od obale i samo što ga nisam podigao iz vode, presretne i odnese krupna štuka. Iznenadni zlatnožuti blesak njenog tela, a ponekad i koji sekund snažnog otpora na laganom priboru, uvek izazovu pravi adrenalinski šok. A to mi, iako najradije pecam sitnu ribu finim priborom, pobudi želju da se povremeno posvetim ciljanom lovu štuke na živu ribicu, za šta su uslovi na Moravi po pravilu odlični u prvoj polovini jeseni. Štuka je, kao i većina drugih predatora naših voda, u ovom periodu raspoložena za jelo, love se u proseku veće ribe nego leti, a svaki tišak uz obalu je izgledno mesto, naročito ako je još i pregrađen nekom preprekom (gredom, balvanom, olupinom čamca ili splava i sl.). Ipak, najvažnije je na dobro odabranom terenu biti u pravo vreme, a u idealnom slučaju kada je sveže i oblačno, sa stabilnim atmosferskim pritiskom.
Kada su se kockice pre neki dan u potpunosti složile, otišao sam na jedno od svojih omiljenih mesta, ulovio nekoliko beovica i zabacio jedan štap sa usidrenom balerinom, dok sam istovremeno pecaljkom i dalje hvatao kedere. Znao sam da je pozicija dobro odabrana i bio skoro siguran da će se štuka, ako je aktivna, veoma brzo javiti. Tako je i bilo – takoreći tek što sam zabacio, plovak je krenuo, no budući da nisam ostavio dovoljno slobodnog najlona, grabljivica je osetila otpor i brzo pustila mamac. Dok se ekipa koja je pecala u blizini pakovala, uhvatio sam još nekoliko kedera, a kada je na obali zavladao mir, zabacio sam sistem tik uz potopljeno stablo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 336 od 08.11.2013)