Jedan od naših najboljih fideraša otkriva recept za ciljani lov krupnih deverika fider tehnikom na stajaćicama, koji je ove godine razradio pecajući na jezerima bogatim ribom svih veličina, gde nije jednostavno izbeći sitnuriju i loviti samo veće jedinke.
Posle nekoliko sezona pecanja na fider takmičenjima u Srbiji i Mađarskoj, ceo moj život počeo je polako ali sigurno da se vrti oko te aktivnosti. I taman kada sam počeo da ostvarujem bolje rezultate, morao sam da se odselim iz Srbije u Englesku i da tu započnem novi život. Naravno, odmah po dolasku na Ostrvo počeo sam da razmišljam o nastavku takmičarske karijere. Proučavao sam sistem organizacije ribolova u svom novom okruženju i vrlo brzo shvatio da uopšte nije jednostavno početi baviti se tim sportom u Velikoj Britaniji. Ako nisi član nekog lokalnog ribolovačkog kluba, nije ti dopušteno pecanje na rekama ili jezerima, a čak i za kupovinu dnevne dozvole na komercijalnim revirima moraš imati »državnu« dozvolu, do koje se takođe ne dolazi lako, jer treba ispuniti veliki broj uslova.
U početku sam bio veoma zabrinut, pošto nisam mogao ni da priđem nekoj boljoj vodi, a svetsko prvenstvo 2015. u Holandiji, na kom je trebalo da pecam za Srbiju, približavalo se i valjalo je što pre početi sa pripremama. Srećom, posle nekoliko nervozom ispunjenih nedelja, prijatelji koje sam upoznao na međunarodnim takmičenjima pomogli su mi da dobijem dozvolu za nekoliko jezera. Kada su, tokom prvih pecanja, engleske kolege koje sam tu upoznao videle da uistinu volim ribolov, te da imam visoko razvijenu svest o potrebi za očuvanjem prirode i poštovanjem pravila, otvorila su mi se vrata na skoro svim revirima i stekao sam prava kakva imaju svi domaći ribolovci.
Bio sam veoma srećan zbog toga, ne samo zato što sam prijem u ribolovačku zajednicu visokih etičkih standarda doživeo kao kompliment, već i stoga što sam sada mogao da počnem sa pripremama za nadmetanje sa najboljim svetskim fiderašima.
Posle par meseci ozbiljnih treninga počeo sam da stičem jasniju sliku o engleskim vodama i da ostvarujem i prve bolje rezultate. Najznačajnija razlika u odnosu na naše stajaćice je to što se ovde i na velikim prirodnim akumulacijama koriste primame sa ribljim brašnom. Razlog za to je jednostavan – te su vode veoma bogate ribom, što krupnom, što sitnom, a budući da ove druge (bodorke, crvenperke, krupatice, manje deverike...) ima veoma mnogo, ali da iz nekog razloga nije ljubitelj ribljeg brašna, prihranama koje sadrže tu komponentu u većoj se meri efikasno selektuju krupnije jedinke... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 386-)