Rukovanje multiplikatorom može biti traumatično iskustvo ukoliko ne znamo osnovne principe funkcionisanja te naprave i ne naučimo čemu koji deo služi. A za lako i precizno zabacivanje najbitniji su delovi čiju ulogu opisujemo ovoga puta
Verovatno ste primetili da se multiplikatori prave u dve verzije, sa ručicom sa leve ili desne strane. Koju ćemo varijantu izabrati, zavisi kod nas najviše od toga da li je ribolovac levoruk ili desnoruk, a u Americi i Skandinaviji prvenstveno od afiniteta, tj. osećaja, jer tamo i mnogi dešnjaci drže štap tokom pecanja u levoj ruci, dok desnom okreću ručicu čekrka, pri čemu nije retkost da zabacuju držeći štap u desnoj ruci, da bi ga po padu sistema u vodu prebacili u levu. Pošto od tog stalnog prebacivanja iz ruke u ruku nema nikakve koristi, ukoliko rešite da kupite multiplikator, savetujem vam da odaberete model sa ručkom na istoj strani na kojoj je i kod stacionaraca kojima pecate, jer ćete se tako najlakše i najbrže navići na njega.
Uz multiplikatore, kao što sam napomenuo u prošlom broju, koriste se nešto drugačiji štapovi od onih kakvima se peca sa stacionarcima. Naravno, blank je isti, ali štapovi za multiplikatore skoro bez izuzetka imaju drugačiji nosač mašinice (rolenhalter), sa izduženim trnastim dodatkom na donjem delu, sličnim obaraču na vatrenom oružju. Ovaj dodatak omogućava da štap čvršće držimo u ruci, a na engleskom se i zove okidač (»trigger«). Iako deluje na prvi pogled zanemarljivo i nebitno, taj mali nastavak ima veliku ulogu u lakoći držanja štapa i multiplikatora (probajte da namontirate multiplikator na štap i odmah ćete uvideti razliku, pogotovo ako je čekrk okrugao /»visokoprofilan«/, pa ne možemo držati palac preko njega, a ostale prste tačno ispod, kao što možemo sa niskoprofilnim »multijima«). Verovatno ste nekada videli štapove sa posebno profilisanim »udubljenim« nosačima mašinice, koji služe da dodatno spuste centar teže i praktično »poravnaju« multiplikator sa štapom. I rukohvat kod kasting tj. džerk štapova je ponekad takav – ergonomski prilagođen ruci koja pridržava multiplikator.
OSIM SPECIFIČNOG NOSAČA MAŠINICE i rukohvata, kasting štapovi imaju i drugačije provodnike strune, koji najčešće imaju kraću stopu u odnosu na standardne modele (kako bi struna, multiplikator i blank štapa bili u jednoj liniji koliko god je to moguće). Osim toga, na štapu za kasting ima više vođica nego na onom za stacionarac, ne bi li se sprečilo da pri velikim savijanjima (tokom borbe sa ribom i pri zabacivanju) struna dolazi u kontakt sa štapom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 385-)