Osam jutara, 48 semafora i 90 kilometara

Opo­vač­ki du­na­vac, uda­ljen dva­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Be­o­gra­da, i da­nas je kult­na vo­da za pre­sto­nič­ke ri­bo­lov­ce, po­go­to­vo one sta­ri­je, ko­ji su do pre ne­ku de­ce­ni­ju na njoj ma­sov­no lo­vi­li ša­ra­na, štu­ku, ba­bu­šku, so­ma, ban­da­ra i be­lu ri­bu. I ja po­vre­me­no idem na tu sta­ja­ći­cu, a ovog le­ta sam pla­ni­rao jed­nu ozbilj­ni­ju kam­pa­nju, sa ne­ko­li­ko da­na pret­hod­nog pri­hra­nji­va­nja, bu­du­ći da iz sko­ra­šnjeg is­ku­stva znam da ta­kav pri­stup mo­že da­ti do­bar re­zul­tat – u ju­lu 2011. go­di­ne sam, na­i­me, po­sle pet da­na pri­pre­me me­sta za 6-7 sa­ti na udi­ci imao 12 ša­ra­na, od ko­jih sam, pe­ca­ju­ći u lo­kvanj­skom po­lju naj­lo­nom od sa­mo 0,16 mm, iz­va­dio osam (i sve ih vra­tio na­kon sli­ka­nja).

OVO­GA PU­TA SAM NAJ­PRE jed­nog ju­tra oti­šao u iz­vid­ni­cu. Na du­na­vac sam sti­gao pre svi­ta­nja i tu­ma­ra­ju­ći kroz tr­sku i vi­so­ku tra­vu pro­na­šao relativno po­godno me­sto, sa dva­de­se­tak me­ta­ra vo­de­nog ogle­da­la bez lo­kva­nja. Tu sam ba­cio za taj dan spre­mlje­nu ko­li­či­nu sta­rog ku­ku­ru­za, te sam oti­šao a da ni­sam ni za­ba­cio. Isto sam po­no­vio i na­red­na če­ti­ri ju­tra, iako sam zbog to­ga mo­rao da usta­jem u če­ti­ri sa­ta i da vo­zim ukup­no 90 ki­lo­me­ta­ra, pro­la­ze­ći pri tom kroz tač­no 48 se­ma­fo­ra, ali se na­da­ju­ći da će mi se sav taj trud is­pla­ti­ti...

Let­nju vre­li­nu je tih da­na sme­ni­lo ne­sta­bil­no vre­me sa če­stim plju­sko­vi­ma i ve­trom. Še­stog ju­tra od po­čet­ka pri­pre­me te­re­na, na vo­di sam bio već u pet sa­ti da mi slu­čaj­no ne­ko ne bi za­u­zeo me­sto (ka­sni­je se is­po­sta­vi­lo da je to bio do­bar po­tez, jer se je­dan ko­le­ga bio na­me­ra­čio baš na mo­ju po­zi­ci­ju). Ras­pa­ko­vao sam opre­mu po mr­klom mra­ku dok je bla­gi po­ve­ta­rac mre­škao vo­du. Po­neo sam dva meč šta­pa slič­nih ka­rak­te­ri­sti­ka, a na ma­ši­ni­ca­ma imao naj­lon Tra­buc­co preč­ni­ka 0,18 mm, sa ve­gle­rima no­si­vo­sti oko 1 g, ko­je sam ne­ko­li­ko da­na ra­ni­je na­pra­vio od gu­šči­jih pe­ra... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 332-)