Prežina »dača sandero« bila je tog petka po podne napunjena priborom i opremom kao da idemo na tronedeljnu ekspediciju na nekoliko voda različitog tipa, a ne na dvodnevno pecanje na samo jednom jezeru. U prtljažniku i na zadnjem sedištu našlo se mesta za šest štapova sa mašinicama i četiri-pet torbi sa garderobom, varalicama i kojekakvim sitnim priborom, kao i za vesla, sedište, kutiju sa držačima za štapove i drugu dodatnu opemu za kajak. Iako se uglavnom trudim da ograničim količinu stvari na minimum, ovoga puta nisam bio naročito racionalan, ne samo zato što sam znao da na Vlasinsko jezero idemo samo nas dvojica, te da će u kolima biti viška prostora, koji je šteta ne iskoristiti, već i zbog dveju specifičnosti te planinske akumulacije, koje ne dozvoljavaju čoveku da u ribolov na nju, makar i na samo nekoliko sati, krene sa jednom torbicom na ramenu.
Naime, vreme se na Vlasini tokom cele ribolovačke sezone naglo i brzo menja, pa u drugoj polovini leta valja biti spreman na visoku temperaturu i jako sunce preko dana, ali i na vrlo sveže jutro, veče i noć, a pošto iznenadna olujna nevremena sa jakom kišom i pljuskovima skoro da se podrazumevaju, treba poneti i majice kratkih rukava i neki deblji duks i jesenju jaknu i kišno odelo i... Ništa lakše nije pripremiti se ni za lov grabljivica na veštačke mamce, jer treba imati pri ruci pribor ne samo za klena i bandara (što se i može pokriti jednim štapom i mašinom, te sličnim varalicama), nego i za soma, što već traži bar jedan znatno jači komplet i kutiju sa većim voblerima, kašikama itd. Naravno, može se desiti i da ne bude kiše, kao i da sve vreme pecamo istu grabljivicu na dve-tri varalice ili da različite vrste dobijamo na samo jedan mamac (što se meni dogodilo prošle godine). Sve u svemu, bar u ovom slučaju: ko ponese – kajaće se, ko ne ponese – kajaće se, sva je prilika, više... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 332-)