Po­vr­šin­ski šou

Sta­ro pra­vi­lo da se ak­tiv­ni bu­co­vi u ve­ćem bro­ju oku­plja­ju oko na­pe­ra ko­je vo­da je­dva da pre­li­va i tu u ja­koj stru­ji če­ka­ju da na­pa­da­nu iz­ne­mo­glu sit­nu ri­bu po­tvr­di­lo se u dru­goj po­lo­vi­ni ju­na na te­re­ni­ma u gor­njem to­ku Du­na­va kroz na­šu ze­mlju. A naj­vi­še ulo­va da­li su po­vr­šin­ci i plit­ko­ro­ne­ći vo­ble­ri iz­du­že­ne for­me...

Iako mo­ji dru­ga­ri i ja sa jed­na­kim en­tu­zi­ja­zmom lo­vi­mo sve vr­ste gra­blji­vi­ca pri­sut­nih na te­re­ni­ma ko­je po­se­ću­je­mo, po­seb­no se ra­du­je­mo 16. ju­nu, ka­da pre­sta­je za­bra­na pe­ca­nja bu­co­va. Nad­mu­dri­va­nje sa tom ri­bom je di­na­mič­no i za­ni­mlji­vo, a bu­du­ći da mu pri­stu­pa­mo opu­šte­no, za nas je to i pra­va pri­li­ku za uži­va­nje i dru­že­nje na vo­di.

Za­vr­še­tak lo­vo­sta­ja se ovog pu­ta po­klo­pio sa ide­al­nom hi­dro­lo­škom si­tu­a­ci­jom na Du­na­vu. Vo­da je opa­da­la (na­kon pe­ri­o­da u kom je bi­la iz­ra­zi­to vi­so­ka), pa se po­vu­kla iz pri­o­bal­nih šu­ma, ali je još pre­li­va­la ka­me­ne oba­lo­u­tvr­de (špor­ne). Po­tra­gu za bu­co­vi­ma po­če­li smo baš od tih me­sta sa ja­kim stru­ja­ma i vr­tlo­že­njem, osla­nja­ju­ći se na ra­ni­ja is­ku­stva iz ova­kvih pri­li­ka, ko­ja su nam mno­go po­mo­gla u pro­na­la­že­nju po­zi­ci­ja na ko­ji­ma je bi­lo vi­še gra­blji­va­ca u lo­vu. Za uspeh u toj po­tra­zi su nam neo­p­hod­ni bi­li čam­ci, ne sa­mo zbog to­ga što sva ta­kva me­sta (ko­ja su kat­kad uda­lje­na) ni­su da­va­la ulo­ve, već pre sve­ga za­to što na­pe­ri uop­šte ni­su bi­li do­stup­ni kop­ne­nim pu­tem (ako se na­sta­vi trend opa­da­nja vo­de, u vre­me iz­la­ska ovog bro­ja Ri­bo­lo­va će na špor­ne bi­ti mo­gu­će sti­ći i »pe­ša­ka«). Zbog oba­ve­za, če­šće smo lo­vi­li u po­po­dnev­nim sa­ti­ma ne­go uju­tru, dok smo pe­riod pred sam mrak iz­be­ga­va­li zbog na­je­zde ko­ma­ra­ca, ko­jih ove go­di­ne ima u to­li­kom bro­ju da bo­ra­vak kraj Du­na­va ni­je ni­ma­lo pri­ja­tan.

NAJ­VI­ŠE ULO­VA SU NAM DO­NE­LE dva do­ma­ća po­vr­šin­ca »vok de dog« ti­pa, i to ne­pri­ko­sno­ve­na Calypso Za­ra i to­nu­ći Dan­kraft (Be­o­gra­đa­ni­na Dan­ka Alek­si­ća)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 353-)