Moderni ribolov sa hranilicom ima brojne specifičnosti i zahteva od ribolovca vođenje računa o mnogim detaljima. Jedan od njih je i izbor prednjeg držača štapa, od kog ne zavisi samo sigurnost štapa, u slučaju naglog snažnog udara ribe, već i brzina reagovanja i efikasnost kontre. Jedan od naših najiskusnijih i najuspešnijih fideraša u dugačkom tekstu, ilustrovanom sa čak 24 fotografije različitih modela, detaljno objašnjava razlike između svih postojećih tipova prednjih držača i otkriva koji su najbolji i na koje njihove osobine treba obratiti pažnju
Fider je stacionarna tehnika; ribolovac peca sedeći na svom mestu, pri čemu je štap nepokretan od momenta kada nakon zabačaja zategnemo strunu pa dok ga ne uzmemo u ruku da bismo izvukli sistem. Zbog toga, kao i činjenice da za pravilnu signalizaciju trzaja mora postojati čvrsta veza između sistema i vrha, neophodno je korišćenje držača. Ovom prilikom će biti reči o takozvanim prednjim držačima, čije ime, logično, opisuje njihovu namenu, budući da se na taj držač naslanja prednji deo štapa (oko kraja druge trećine njegove dužine, mereno odozdo).
Prvi držači za štapove koji su korišćeni u fideru bile su klasične i nikada potpuno prevaziđene »rakljice« a zatim različiti nešto moderniji modeli »U« i »V« tipa, tako nazvani zbog oblika dela na koji štap naleže. Sa daljim napretkom ove tehnike pecanja, u upotrebu su ušli gorepomenutima vrlo slični držači originalno namenjeni »starijem bratu«, tj. meč ribolovu. Međutim, vrlo brzo su fider ribolovci shvatili da svi ti držači, uključujući i one koji su osmišljeni za meč štapove nisu najadekvatniji za fider, jer su tako konstruisani da se pri njihovoj upotrebi mora kontrirati nagore, umesto u stranu, što usporava našu reakciju i umanjuje efikasnost, tj. procenat realizovanih uzimanja. To je konstruktore navelo da osmisle razne tzv. horizontalne držače, koji se danas ubedljivo najviše koriste u fideru.
Iako se može učiniti da u pogledu oblika postoji neverovatno šarenilo modela i tipova, zapravo se sve svodi na tri grupe držača: 1. Bazne (osnovne); 2. Horizontalne; 3. Moderne (koji predstavljaju unapređene varijante pojedinih modela iz prve dve grupe).
BAZNI modeli su uglavnom jednostavne konstrukcije, relativno malih dimenzija i pristupačne cene. Pogodni su za korišćenje svuda gde i inače nemamo previše mesta za manevar, tj. za kontriranje u stranu, a mana im je baš to što većina ne pruža mogućnost pravilne reakcije, tj. kontriranja u stranu. U ovu grupu spadaju klasične raklje i njima vrlo slični »U«, »V« i »baterflaj« (»leptir«) držači.
HORIZONTALNI držači fider štapova napravljeni su od različitih valjkastih ili ravnih profila, najčešće sa nazubljenjima (koja mogu biti različite veličine), pri čemu je deo na koji štap naleže napravljen od neke penaste gume (»neoprenske«) ili (ređe) od plastike. Valjkasti modeli se još nazivaju i »holandski«, jer su navodno u toj zemlji i nastali. Gotovo sve firme imaju u ponudi držače takvog oblika (mnoge i po nekoliko sličnih modela), od kojih treba pomenuti Preston Innovations Off Box 99, Maver Ripple Rest, a veoma kvalitetne držače ovog tipa, u više modela i boja, u ponudi ima i jedan domaći proizvođač – Sport Fishing iz Niša. Takvi držači većinom služe za brzo pecanje, u kom nam je štap pri ruci (tj. ruka kojom kontriramo blizu štapa), ali postoje i oni koji za to nisu pogodni, recimo, oni dublje »nazubljeni«, ili oni sa dodatnom osiguravajućom »krivinom«, kao što je Preston Innovations Off Box 88.
MODERNI držači, slično hranilicama i mnogim drugim delovima sitnog pribora koji se u fideru koriste, doživeli su skoro fantastičnu (r)evoluciju. Ubedljivo najzanimljiviji model iz ove grupe... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 423-)