Meč tehnikom naročito se služe takmičari u lovu ribe udicom na plovak, ali je širom Evrope, pa i kod nas, koriste i mnogi rekreativci, pre svega za ribolov na velikim daljinama. Specifični delovi pribora za meč pecanje su štap, tonući najlon i vegler, dok su mašinice koje se za ovu tehniku koriste primenljive i u drugim vidovima ribolova. Meč štapovi su trodelni ili četvorodelni i imaju od 3,6 do 5,2 m, a kod nas se najviše upotrebljavaju trodelci dugi između 3,9 i 4,5 m. Oni su osmišljeni za dalekometno pecanje (obično na daljinama od oko 50 m, a u ekstremnim slučajevima i do 100 m) na stajaćim i sporotekućim vodama, uz upotrebu plovaka koji se kače u jednoj tački i mogu imati ugrađeno otežanje – fiksno ili promenljivo (težinu ovog drugog ribolovac sam određuje, prema konkretnoj situaciji, dodajući metalne prstenove na nosač na donjem kraju plovka ili ih skidajući sa njega). Što je veća daljina na kojoj pecamo, i otežanje mora biti veće, kao i njemu primerena nosivost plovka, a štap mora biti jači (srazmerno težini celog sistema).
U RADNJAMA SA BOLJOM ponudom plovkaroškog pribora i opreme možemo pronaći veglere različitih nosivosti, od svega dva grama pa sve do 40. Otežanje na vegleru je uglavnom od mesinga, a na najlon ispod njega treba dodati onoliko olova koliko je potrebno da bi bio idealno balansiran, tj. potopljen tačno koliko treba. Ako, na primer, na plovku piše 12 + 2, to znači da je na njemu već 12 g i da treba dodati samo još 2 g olova. Ali u slučaju da situacija to nalaže, možemo skinuti deo ugrađenog otežanja i za toliko povećati opterećenje na najlonu (što je dubina veća, potrebno je skinuti više metalnih prstenova i staviti olovne dramlije kako bi sistem mogao da potone dovoljno brzo)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 329-)