Ribe na mnogim delovima kanala Dunav–Tisa–Dunav odavno nema kao nekad, ali oni kojima kvantitet i kvalitet ulova nisu jedini razlog za izlaske na vodu mogu se još uvek lepo provesti plovkareći, varaličareći ili pecajući nekom od varijanti lakšeg dubinskog ribolova i za nekoliko sati na vodi napuniti ne samo svoje »baterije«, već i čuvarku
Najveći deo kanala Dunav–Tisa–Dunav na području Kikinde već duže vreme poprilično je zapušten i ne liči na čist i protočan kanal, kakav je bio sedamdesetih i osamdesetih godina minulog veka, kada je podsećao na pitomu reku, u kojoj je bilo prijatno i okupati se tokom leta. Danas, nažalost, ista voda deluje potpuno drugačije. Urušavanje obalskog pojasa zbog ilegalne seče ionako malobrojnog drveća (tj. vetrozaštitnog pojasa, koji ujedno štiti obalu od erozije), nekontrolisano bacanje smeća, preovlađujući nemar korisnika (koji se uvek pravda nedostatkom novca), te neizbežni krivolov, iz dana u dan dovode u očaj i ono malo sportsko-rekreativnih ribolovaca iz Kikinde i okoline koji su odlučili da i 2017. kupe godišnju dozvolu i pecaju na legalan način.
Iz praktičnih razloga u ribolov na DTD kanal poslednjih godina skoro isključivo idem predveče, i to biciklom. Večernji ribolov, bez obzira na ishod, donosi mi prijatne trenutke i lepe utiske, a pre svega kontinuirani doživljaj opuštanja u smiraj dana, uz zalazak sunca kraj vode, koji aktivira i učini vidljivim mnoge stanovnike kanala i njegovog priobalja; za njim sledi svojevrsno utišavanje prirode pred novo jutro, a sve to deluje koliko inspirativno toliko i lekovito i pomaže mi da lakše izađem na kraj sa obavezama i narednim radnim danima.
Deo kanala DTD na kome pecam dug je između 4 i 5 km i proteže se od Iđoškog mosta (oko kilometar od izlaska iz Kikinde) do Novog šlajza, a do njega mi treba od 15 do 30 minuta vožnje biciklom, uz kanal. Nažalost (ili, u neku ruku, na sreću) poslednjih godina, iz pomenutih razloga, na ovom delu kanala nema mnogo ribolovaca (ipak, ima krivolovaca), pa je i broj pristupačnih mesta mali, a voda je velikim delom zatravljena od proleća do kasne jeseni i na kanalu postoje brojni »čepovi« od vegetacije, naročito na užem delu (tzv. Prvi prolaz i mesta na »Pesku«), koji mnogo otežavaju ribolov. Ipak, moj pristup, uz dobru pripremu, procenu informacija o stanju vode (vodostaju, zatravljenosti, eventualnom toku...), omogućava prilično česte uspešne dvosatne ili trosatne izlaske, koji osim pune čuvarke neretko donose i neočekivane utiske koji oplemenjuju ribolovačku dušu.
JOŠ UVEK SE NA KIKINDSKOM delu DTD kanala često viđaju ribolovci sa više od tri štapa, ređe oni sa tri (koliko je najviše dozvoljeno), a najređe oni sa jednim. No sve veći problemi sa bujnom vegetacijom nagone ribolovce da smanjuju broj štapova koje zabacuju, jer je ponekad veoma teško kontrolisati i jedan štap, a kamoli više njih, na uskom neraščišćenom prostoru sa obiljem vegetacije. Za kraće predvečernje (dinamično) pecanje (ja ga zovem i »dinamičko plovkarenje«) koristim jedan štap (petljaš, bolonjez ili meč), a u rezervi imam štap sa kojim mogu da varaličarim ukoliko nema zadovoljavajuće aktivnosti bele ribe ili ako ona bude prekinuta aktiviranjem grabljivica u blizini. Naravno, to je samo moj izbor, a svako od kolega može da se opredeli i za neki drugačiji pristup, tj. za drugu tehniku, više štapova, kombinovanje itd... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 432-)