Izuzetno visoke temperature vazduha, zbog kojih su se ravničarske vode zagrejale skoro do 30 stepeni (a neke će tu temperaturu, vrlo je moguće, dostići još dok broj koji čitate bude u štampariji), čine ribolov poslednjih nedelja u Srbiji ekstremnom aktivnošću. Pecanje po danu, na otvorenom, tj. uz izlaganje suncu čiji indeks UV zračenja prelazi i 11 (a visokim se smatra već onaj preko 5), može biti opasno ne samo po zdravlje, već (bez ikakvog preterivanja) i po život. Međutim, da stvar bude komplikovanija, neke od najatraktivnijih vrsta riba naših voda vole toplu vodu i proradile su baš sada. Na mnogim terenima odlično se love som, šaran, amur i tolstolobik, pa nije čudno što mnoge kolege ne haju za upozorenja meteorologa, Nade Macure i drugih lekara, kao i medija, već se prže na suncu satima, rizikujući pri tom i ozbiljna oboljenja.
Ruku na srce, mnogi i nemaju mnogo izbora, jer je pecanje širom Srbije u periodu letnjeg računanja vremena dozvoljeno od 3 do 21 č, što znači da se po mraku jedva može loviti neka tri sata, dok ćemo sve ostalo vreme imati sunce nad glavom. Ima, doduše, korisnika koji su dozvolili ribolov tokom 24 č (što je po zakonu moguće svuda sem na salmonidnim vodama), kao i onih koji nisu doneli takvu odluku ali ne brane pecanje ni u periodu od 21 č do 3 č. No baš ova situacija u kojoj smo sada mogla bi biti povod da se razmisli o tome da se vreme dozvoljenog ribolova promeni, ne samo zato da bi se nama ribolovcima omogućilo da pecamo duže i u doba kada bolje nego po danu radi i som, ali i smuđ, pa i neke vrste ciprinida. Odgovorna država svakako treba da štiti svoje prirodne resurse, ali bi trebalo da štiti i građane koji te resurse koriste, tj. da im omogući da to rade ne ugrožavajući svoje zdravlje i život, ako ni zbog čega drugog a ono zato što svi mogući zdravstveni problemi koji mogu uslediti od preteranog izlaganja jakom suncu i visokim temperaturama neminovno znače i trošak za državnu kasu. Mislim da bi stoga trebalo ozbiljno razmisliti o tome da se bar tokom jula i avgusta pecanje na svim vodama šaranskog i mrenskog regiona dozvoli tokom noći. A ako neka pauza treba da postoji, može se razmisliti (ne šalim se), o tome da ribolov bude zabranjen recimo između 11 i 16 č, i to ne zato da bi nekome bila naplaćena kazna zbog kršenja tog propisa, već pre svega zato da se i na taj način kod ljudi, koji bez sumnje nisu odreda dobro obavešteni o opasnostima od ovakvog vremena, podignu svest i informisanost o opasnostima koje izlaganje suncu u ovom periodu može doneti i da se i na taj način polako menjaju naše besmislene i loše navike.
A dozvoljavanjem noćnog ribolova, barem u ovom periodu, država bi ne samo zaštitila zdravlje svojih građana, već bi izašla u susret sve većem broju onih koji zbog modernog radnog vremena jedva da imaju neki sat za pecanje posle posla, čak i u periodu kada je pecanje dozvoljeno do 21 č, a nekmoli u onom delu godine kada se peca do 18 č. Naravno, ne bi ovo moralo da se radi drastično, odjednom i zauvek... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 432-)