Iole iskusniji smuđaroši znaju da svaki nadolazak vode na velikim rekama donosi promenu životnih uslova za sve ribe. Mnoge od njih, uključujući i smuđa, neposredno pred porast i u njegovim prvim danima intenzivno se hrane. Zato u pecanju te grabljivice najbolje prolaze oni koji pomno prate vodostanje i obavezno izlaze na vodu onda kada su izgledi za trofejni ulov najveći.
Nenad Đikanović, jedan od najboljih savskih muvaroša iz Beograda, i ja dugo smo čekali da se sklope kockice za lov krupnog smuđa, i to se konačno dogodilo 13. novembra. Više faktora išlo nam je u prilog. Sava je umereno brzo nadolazila (7. novembra – 183 kod Beograda, 10. novembra – 223, na dan pecanja – 279), što je pratilo i povećanje vodostaja Dunava. Zbog porasta je Sava u toku počela da se muti, dok je uz obalu ostala bistra, usled čega je uz priobalnu travu bilo veoma mnogo sasvim sitnih kedera u jatima, a opazio sam i nekoliko bucovskih rauba. Istovremeno, vetra, koji na Savi kod Beograda gotovo po pravilu ometa rad ribe, bez obzira na smer iz kojeg duva, uopšte nije bilo, a i temperatura je bila više nego prijatna – 12º C. Svi su preduslovi, dakle, bili ispunjeni.
KAO I UVEK U RIBOLOVU, za uspeh je ipak presudan bio izbor lokacije. Neša, poznatiji na reci po nadimku Kikaš, sugerisao je da se u 15,30 č usidrimo na mestu sa jakom strujom i naglim odsekom, na čijem obodu se nalazi mnogo granja... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 337, od 22.11.2013.-)