Krajem jeseni i početkom zime se na našim velikim rekama predatori mogu loviti i na prirodne i na veštačke mamce. U mutnijoj vodi po pravilu je efikasnija varalica, a u bistrijoj keder. Ali nisu retke ni situacije u kojima se istovremeno može dobro proći i na jedno i na drugo
Umereni porast vode na rekama po pravilu izaziva veću aktivnost grabljivica. U nadi da će tako biti i ovog puta, pre desetak dana smo moj drugar Srđan Vračarić i ja otišli na Dunav kod Ritopeka, sa namerom da ih lovimo na delu terena koji mi je i ranije davao ribe kada je vodostaj kod Beograda bio oko 400 cm. Unapred smo se dogovorili da ćemo zabacivati što bliže obali, i to Srđan silikonske šedove, a ja prirodni mamac, tj. kauglera montiranog na udicu dugog vrata, sa »metak« olovom iznad nje.
Drugar Nemanja Argakijev nas je uputio na mesto na kome ima dosta potopljenih prepreka, a na kom je on samo nekoliko dana pre toga imao odlične ulove smuđa. Čamac smo vezali tako da smo se nalazili 7-8 metara uzvodno od prepreka, za koje smo pretpostavljali da kriju smuđa. Nakon samo nekoliko zabačaja, Srđan je uhvatio smuđa teškog oko kilograma na silikonski šed izuzetno sitne vibracije – Robinson Diver od 7 cm, u SFC dekoru. Kako je jutro odmicalo, Srđan je imao još nekoliko nerealizovanih udarca, dok kod mene na muvanje nije bilo nikakve aktivnosti, ali sam se držao dogovora i nisam ni pomišljao na odustajanje od tog metoda ribolova.
TEK NEGDE OKO 11 Č imao sam prvi udarac, ali sam po načinu na koji se riba otimala vrlo brzo shvatio da to nije smuđ već štuka, koja je težila oko 1,5 kg. Posle toga riba je postala aktivnija, ali smo nažalost samo imali više promašaja, a ne upecanih riba. Potom smo u nekoliko uzastopnih zabačaja hvatali male smuđeve i štuke ispod mere i shvatili da su naši promašaji posledica napada sitnih jedinki.
Kako je dan odmicao, vetar je sve više jačao, pa je u jednom trenutku košava počela da nosi čamac uzvodno. Rešili smo da promenimo mesto, te smo otišli do limana koji je uvučen u obalu, gde nam se činilo da vetar nešto slabije duva. Pecao sam i ranije na tom mestu, pa znam da i tu ima dosta prepreka u vodi, te sam očekivao udarac nekog krupnijeg smuđa. Ali već u prvom zabačaju smuđ od samo dvestotinak grama uverio me je da je sitna riba aktivna na celom ovom potesu. No nismo odustajali, pa smo i tu uspeli da uz mnoštvo sitne ribe dobijemo i poneku u meri.
U danima pre našeg dolaska Dunav je bio izuzetno mutan, a većina upecanih smuđeva težila je oko kilograma, dok se ni štuka ni smuđevi ispod mere uopšte nisu javljali. To nas je navelo na zaključak da su blago opadanje vode i to što je počela da se bistri prouzrokovali da sitnije jedinke štuke i smuđa budu aktivnije od krupnijih.
ZA SVAKU RIBU BILA JE POTREBNA izuzetna koncentracija. Valjalo je što preciznije plasirati i što pažljivije voditi mamac. Srđan je veći deo dana pecao na šedove... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 416-)