Metod fider je jedan od najefikasnijih načina lova šarana na ribom bogatim revirima. O tom vidu pecanja jakim štapovima osetljivog vrha, te sistemom sa hranilicom punom lepljive hrane i udicom na vrlo kratkom predvezu mnogo je puta pisano, a i sve više ribolovaca ga primenjuje. Ali uvek vredi pročitati kako to rade dokazani majstori fidera
Polovinom marta, kao i mnogo puta ranije u ovom delu godine, i Zapadna Morava i druge reke u centralnoj Srbiji bile su zbog obilnih kiša i topljenja snega veoma visoke i mutne, pa se na njima nije moglo pecati. Kako su uslovi za ribolov iz istih razloga bili nepovoljni i na meni najbližem jezeru Ćelije, moj drug Slobodan Krstović i ja smo posle kraćeg premišljanja odlučili da odemo na kompleks Akva drim (Aqua Dream) u selu Samaila, u blizini Kraljeva, i da probamo da tamo na fini pribor i male mamce lovimo šarana na metod fider.
Sloba je dan pre polaska telefonom rezervisao mesta i u rano jutro stigli smo na revir na kom se nikad ranije nisam okušao. Domaćin nas je sačekao i ljubazno nam objasnio trenutnu situaciju na vodi i pravila pecanja na sva tri jezera koja čine ovaj kompleks. Prvo je namenjeno plovkarošima i nije pregrađeno na sektore sajlama sa plovcima, za razliku od ostala dva, koja su predviđena za pecanje na fider, klasičnu dubinku ili moderni šaranski ribolov. U plovkaroškom jezeru ima šarana teških od 2 do oko 5 kg, dok su u ostala dva ribe u proseku krupnije. Svidelo mi se to što svako ima svoj boks, tako da nema mogućnosti da dođe do mršenja sistema sa kolegama, iako ovog puta nije bilo gužve – osim nas dvojice na reviru je bio samo jedan šarandžija.
RAČUNAJUĆI NA TO DA SE RIBA neće prečesto javljati, rešio sam da pecam na dva štapa. Prvi je Formax Elegance Feeder od 3,6 m, težine bacanja oko 100 g (to je protip, zasad bez ikakvih oznaka), na koji sam stavio karbonski vrh približne snage 56 g (tj. 2 oz) i mašinicu Daiwa Ninja 3000A. Drugi komplet činili su štap Daiwa Windcast Method Feeder od 3,9 m, t.b. 80 g, takođe sa karbonskim vrhom od 2 oz, i čekrk Daiwa Freams 3000A. Na obe mašinice sam namotao najlon Formax Feeder Method promera 0,25 mm, jer sam unapred saznao da je zabranjeno koristiti tanji (inače bih pecao na najlon od 0,22 mm). Udice Owner Isaema W/Eye, veličina 12 i 10 vezao sam upredenom strunom Formax Avanger PE debljine 0,10 mm, s tim što sam na jednom sistemu imao klasičnu dlaku, a na drugom dlaku sa »trnom«. Iskoristio sam priliku da probam metod hranilice Guru X-Safe (kako će se pokazati – odlične), sa otežanjem od 24 g, kroz koje prolazi rastegljiva guma i efikasno umara ribu tokom borbe, štiteći sistem od preopterećenja i kidanja.
Pošto na reviru nije dozvoljena upotreba praškastih hrana, odlučio sam se za mikropelete od 2 mm domaćeg proizvođača 100% Catch sa aromama jagode i morskih plodova, koje sam natopio vodom i sačekao petnaestak minuta da lepo nabubre, nakon čega sam ih prelio SBS dipom sa mirisom jagode. Pošto je vreme bilo sunčano, peleti su se tokom pecanja malo sušili, pa sam ih povremeno dodatno kvasio vodom iz bočice sa raspršivačem.
Budući da se ne sme pecati na žive mamce, opredelio sam se za obične i mekane pelete, kao i na plivajuće mini-bojlije prečnika 8 i 10 mm, engleske firme SBS i domaćeg proizvođača Micik, a sve mamce sam dodatno tretirao SBS i Micik dipovima i prelivačima... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 398-)