Tolstolobik može da teži i preko 40 kilograma, brojan je, borben, na našim ga je vodama moguće neograničeno pecati, a dobija se tokom celog toplijeg dela godine, pa nije nimalo čudno što se sve više ribolovaca opredeljuje za ciljani lov tog ciprinida prenetog na naš kontinent iz Azije. Ovog puta otkrivamo vam kako se najbolje hvata na dubinku
U prošlom broju Ribolova objasnio sam kako pecam tolstolobika na plovak na rekama i jezerima, a ovoga puta ću vam preneti svoja iskustva u lovu te velike, borbene i izuzetno jake ribe dubinskim metodom. Zbog kolega koje možda nisu čitale prethodni tekst, pomenuću i sada da se ta riba koja dolazi iz Azije, i u naše vode je veštački uneta, hrani planktonom i drugim najsitnijim vodenim organizmima usisavajući ih zajedno sa vodom. Takav način ishrane čini pecanje tolstolobika specifičnim (dugo se smatralo da ga na sportski način nije ni moguće uhvatiti), jer ga moramo privući i zadržati na mestu pecanja praveći »oblak« od rastresite hrane, u kom ćemo mu ponuditi lagan zalogaj, koji će moći lako da usisa, kako bi udica završila u njegovim ustima.
U LOVU DUBINSKIM METODOM primama, međutim, mora da bude nešto lepljivija nego pri pecanju na plovak, ne bi li se duže držala na našoj hranilici, ali se ipak i postepeno odvajala od nje i lebdela u vodi, poželjno što bliže dnu, jer se tik iznad njega nalazi i naša namamčena udica, pa nam je važno da što više ribe bude u tom sloju.
Budući da primamu bacamo pomoću hranilica koje nam služe i kao uteg, logično je da nam ipak treba znatno manja količina hrane nego za plovkarenje, ali opet ne mala – za celodnevno pecanje možemo potrošiti i desetak litara. Na sreću, većina sastojaka je jeftina, pa ovo ne predstavlja preveliki izdatak. Kao i pri pecanju na plovak, i za lov dubinskim metodom koristim veoma sličnu primamu i za tekuću i za stajaću vodu, s tim što je ona za stajaćice znatno rastresitija. Sastoji se od prezle, veoma fino mlevenog kukuruznog brašna, starog hleba (kog treba da bude dosta, kako bi se masa dobro držala na hranilici, ali ne previše, da ne bi bila preterano lepljiva, tj. neaktivna), te neke površinske hrane za kauglera ili sitnu belu ribu koja se ne hrani na samom dnu. Nakon mešenja i kvašenja ovu primamu moramo prosejati kako bismo eliminisali krupne čestice i učinili je vazdušastijom i aktivnijom.
TAKTIKA. Napisao sam već u prošlom tekstu gde treba tražiti tolstolobika, a to što važi za pecanje na plovak važi i za lov dubinskim metodom na hranilicu. Na tekućicama je koncentracija ove ribe najveća na pozicijama sa sporom vodom, zatim u zonama u kojima ima hrane, bilo prirodne (planktona) ili iz nekog veštačkog izvora (npr. na mestima gde ribolovci bacaju primame ili gde dotiče otpadna voda iz nekog pogona za proizvodnju hrane), kao i tamo gde u reku dospeva mutnija voda iz neke pritoke. I na kanalima, jezerima i barama izgledne su sve one pozicije na kojima kolege koje pecaju druge mirne ribe aktivno primamljuju, kao i mesta gde se uliva neka mutnija voda koja može nositi nešto što ova riba jede
Kada pecamo dubinskim metodom, možemo tražiti i zone sa dubinom većom od 4-5 m, koliko je idealno za pecanje na plovak... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 398-)