Ovogodišnje takmičenje najboljih fideraša održano je na zahtevnoj stazi velikog i dubokog kanala sa slankastom vodom, u kom nije bilo previše ribe, pa je pecanje i za najveće svetske asove bilo prilično teško. Naši momci, koji su se od prvog do poslednjeg minuta pošteno borili, završili su u donjoj polovini tabele, ali ih je samo nekoliko izgubljenih riba koštalo visokog plasmana
Peto Svetsko prvenstvo u sportskom ribolovu u disciplini fider održano je 11. i 12. jula, na takmičarskoj stazi kanala Gent – Ternezen (Terneuzen) u Holandiji, uz učešće rekordnih 26 nacionalnih selekcija, za koje su pecala ukupno 144. takmičara (što je jedna reprezentacija i osam pojedinaca više nego prošle godine u Irskoj).
Nadmetanju je prethodilo pet dana treninga, pa su se od ponedeljka do petka svi timovi upoznavali sa ćudima velikog kanala u pokušaju da pronađu dobitnu taktiku. Reprezentacija Srbije je raspolagala sa dosta informacija koje je imao prilike da prikupi »izviđač« i jedan od takmičara naše selekcije Arpad Fabian, budući da je nekoliko nedelja ranije pecao na ovoj vodi i posmatrao takmičenje »Euro fider čelendž« (»Euro Feeder Challenge«). Pre i posle svakog treninga stručni štab je vršio detalje analize, a potom su održavani sastanci kompletnog tima. Rezultati su ukazivali na to da smo na pravom putu, jer smo skoro svakog dana imali dobre ulove i bili u pet-šest uspešnijih reprezentacija. Pozitivno je bilo i to što su naši takmičari bili međusobno rezultatski dosta izjednačeni i tek ponekad bi neki pojedinac upadljivo odskočio ili, još ređe, znatnije podbacio. Utisak koji smo i mi i većina ostalih ekipa stekli pred takmičenje poklapao se u velikoj meri sa onim što su nam unapred rekle kolege iz belgijskog tima – da ribe nema u izobilju i da je deverika migrirala nekoliko kilometara uzvodno usled intenzivnog brodskog saobraćaja, zbog kog je prevodnica ka moru skoro stalno otvorena. Štaviše, prekookeanski brodovi često u kanal ispuštaju morsku vodu (koja služi kao balast tokom plovidbe sa teretom), pa njegova ionako bočata (brakična) voda postaje znatno slanija, što slatkovodnim vrstama ne odgovara. Ispostavilo se da je bajkoviti opis, kojim je holandski savez predstavljao stazu, sličan turističkim vodičima za jezera i reke Srbije (prikazane odreda kao rajska mesta za rekreativni ribolov)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 381-)