Staro pravilo da je kišna glista odličan mamac za lov najveće evropske slatkovodne ribe početkom sezone još jednom se potvrdilo u poslednjih nekoliko nedelja. Som na mnogim terenima lepo radi, pa samo treba naći dobro mesto, plasirati mamac na pravi način i biti strpljiv
Svakog proleća, kada nastupi prvi duži period toplijeg vremena i otopi se i poslednji sneg po brdima i planinama u okolini Leskovca, odvojim neko vreme za lov soma dubinskim metodom na kišne gliste, bilo da je Južna Morava mala i bistra (kao ove godine) ili ogromna i mutna (kakva je bila u ovo vreme 2016). Soma, koji je mirovao cele zime, zagrevanje vode pokreće i navodi da napusti zaklon u kom je proveo najveći deo hladnog perioda, te da potraži hranu, što po pravilu čini blizu obale, gde bela riba nalazi zaklon (ako je voda visoka i brza) ili mesto za mrest. Zbog toga je sada prilično lako pecati soma, budući da nema potrebe za dalekim zabačajima u virove i dubine, već mamac pred mrak praktično spuštamo pod noge, kraj same obale, u granje i travu.
Marko Nikolić, moj dobar drug i kolega po štapu i ja smo krajem marta nekoliko puta zajedno pecali i vrlo lepo prošli loveći na snop kišnih glista, mamac koji obojica u ovom periodu forsiramo. Opredelili smo se za Južnu Moravu kod sela Jelašnica, stotinak metara uzvodno od novog i starog porušenog mosta. Tu je voda jača i uz obalu nešto dublja nego drugde, mada je to relativno, budući da je po malom vodostaju dubina u zoni u koju smo zabacivali iznosila jedva metar, ali nam to nije nimalo smetalo jer smo bili sigurni da će somovi, čim se smrači, baš tu doći u potragu za hranom.
IAKO SE NA MORAVI uglavnom love ribe jednocifrene kilaže, umeju da udare i znatno krupnije, pa se služimo jakim i pouzdanim priborom. Ja pecam na tri parabolika od 3,6 m, krive savijanja 3,5 lb (što odgovara težini bacanja od oko 100 g – prim. ur.), mašinicama veličine 6.000 (po Shimanu) i najlonima prečnika do 0,50 mm. Jedno vreme sam koristio upredenu strunu, ali sam odustao od nje jer se pokazalo da ona pri pecanju na malim daljinama, kada krupnija riba udari, zbog krute veze lako može da pukne i pri kontri koja nije naročito jaka (tako sam izgubio dva veća soma), a sa debljim najlonom su šanse da se to desi minimalne. Marko uz tri dvodelca, težine bacanja do 200 g, te mašinice veličine 5.000, sa slobodnim hodom, upotrebljava pletenicu od 0,40 mm. Olova su teška između 40 i 80 g, zavisno od konkretne situacije... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 425-)