Lov štuke na maloj, plitkoj i skoro sasvim zatravljenoj stajaćici, čije su obale uz to strme i visoke, nije nimalo lak. Mesta za zabacivanje ima malo, kao i prostora za vođenje varalice (kako po pravcu, tako i po dubini). No baš takve vode, koje nerado posećuju mnogi ribolovci, ali i krivolovci, često kriju krupnu ribu, oko koje se vredi potruditi.
Iako je još sredinom prošle sedmice bilo jasno da ću za vikend imati mnogo posla na ovom broju Ribolova koji upravo čitate, nije mi palo na pamet da odbijem ko zna koju po redu ponudu našeg majstora fotografije Nenada Janićijevića da sa njim obiđem nekoliko njegovih omiljenih voda u okolini Bele Crkve.
Na Mrtvi Karaš smo stigli malo posle 9 č. Vreme je bilo oblačno, ali bez daška vetra, a voda niska, veoma providna (preko jednog metra, tj. skoro svuda do samog dna) i uz to velikim delom prekrivena travom. Sve u svemu, odmah je bilo jasno da neće biti nimalo lako ni upisati se, ali nisam ni pomišljao da svom prijatelju, rođaku, vrsnom fotografu i jednom od najstrastvenijih štukaroša koje znam predložim da potražimo neko izglednije mesto od ovog o kom mi je odavno pričao sa oduševljenjem.
NENAD SE OPREDELIO ZA SVOJE omiljene kašike, a ja sam rešio da u početku malo šaram, pa sam za prvih sat i po promenio dva spinerbejta, jednog klasičnog leptira, 14 cm dugog šeda od meke gume na glavi od 7 g, neutralni vobler i plivajući džerk od 8 cm i isprobao sve načine vođenja tih varalica koji su mu pali na pamet. Pri tom sam se poprilično mučio sa vegetacijom, koja je na velikom delu mrtvaje dopirala skoro do površine ili ju je prekrivala, tako da se gotovo svaki zabačaj završavao skidanjem »salate« sa udice ili tela varalice, a za sve to vreme nisam imao ni najsitniji udarčić.
Kada mi je ponestalo ideja, odlučio sam da posegnem za adutom koji čuvam za najteže situacije – kašikama beogradskog štukaroša Miodraga Vidovića, većini prestoničkih ribolovaca mnogo poznatijeg po nadimku Mikica Šolja. Te varalice napravljene od izuzetno tankog lima su veoma lagane, pa se ne mogu zabacivati daleko (što u ovom slučaju nije bilo potrebno), ali ni naročito precizno. (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 337, od 22.11.2013.-)