Iako je jedna od alohtonih riba naših voda, onima koji pecaju na jezerima i kanalima amur je zbog svoje veličine i borbenosti draga lovina. No uprkos tome, uglavnom se hvata uzgredno, pri lovu šarana, a tek poneko pokušava da ciljano ide na ovog krupnog i borbenog biljojeda.
Većina ribolovaca koji pecaju za svoju dušu na vodu idu kada su vremenske prilike, uključujući i temperaturu, povoljne (kada je vreme suvo i ne duva jak vetar). Za razliku od njih, takmičari pecaju onda kada je nadmetanje zakazano, te su prinuđeni da se prilagođavaju konkretnim uslovima, baš kao i oni rekreativci koji nemaju previše slobodnog vremena, pa moraju na vodu makar »sekire padale«. Početkom juna vrućine su nekoliko dana bile velike, vazdušni pritisak visok, a duvao je jugoistočni vetar; pala je količina kiseonika u vodi i riba je na komercijalnim revirima radila slabo, znatno lošije nego u aprilu i maju. Ali baš mogućnost da se okušam u teškim uslovima i proverim neke svoje teorije o taktici, mamcima i primami podstakle su me da izađem na vodu.
Odlučio sam se za jezero Crni vir i odmah pažljivo proučio zabeleške sa ranijih pecanja na toj stajaćici u ovo vreme. Rešio sam da probam da lovim amura, pa sam tome morao da prilagodim strategiju i mamce. On je, naime, pretežno biljojed – odrasli primerci hrane se uglavnom vodenim rastinjem, ali jedu i sitne beskičmenjake. Mnoge šarandžije, čekajući svoju omiljenu ribu, upecaju ponekog amura, ali postoje provereni recepti za povećavanje šansi za ulov tog borbenog ciprinida koji može da naraste i do 1,5 m i da bude težak i četrdesetak kilograma.
AMURU ODGOVARA TOPLA VODA, u kojoj ima dosta njegove prirodne hrane (bilja), pa je sasvim logično što je izrazito aktivan od kasnog proleća do rane jeseni, i to tim više što je voda toplija. On voli da krstari uz obalu, a i da se zadržava na mestima na kojima voće sa drveća pada u vodu. Sunčevi zraci ga privlače poput magneta, pa se u vrelim letnjim danima rado kreće po površini, što sve treba imati u vidu kada smišljamo taktiku.
Tog 10. juna stigao sam na jezero oko 5,30 č, raspakovao pribor i posvetio se proučavanju pozicije koju sam izabrao, sa željom da je upoznam, budući da nikada ranije nisam pecao na njoj. Odmah mi je palo u oči da se duž gotovo cele suprotne obale u liniji mog mesta grane drveća spuštaju ka vodi, a da je čisto samo oko dva metra uz granicu sa narednom pozicijom, levo od mene. Odlučio sam da dva sistema zabacim u taj čisti deo, i to tik uz obalu, a da treći plasiram desno, ispod grana.
Bezbrojna iskustva sa različitih voda govore da je u lovu amura veoma važno da mamac ne bude na samom dnu. Naime, iako će ta riba i sa njega pokupiti zalogaj, zbog načina na koji se hrani mnogo je bolje da mamac pluta nekoliko centimetara iznad podloge, pa ga treba odvojiti od nje pomoću podizača. Amur voli tigrov orah, ali je upotreba tog mamca na Crnom viru (i nekim drugim komercijalnim revirima) zabranjena, a odličan je i kukuruz (naročito 3-4 zrna na dlaci), ali sam ovog puta hteo da probam da ga lovim na bojlije. Zato sam na dlaku na sva tri štapa osim bojlija postavio i mali podizač od plivajućeg sunđera, tek toliki da sa dna odigne dlaku sa mamcem, dok udica ostaje na dnu. Na jedan štap stavio sam bojli sa aromom bele čokolade... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 378-)